Умјесто да два јавна Универзитета и факултети у Републици Српској буду окоснице слободне мисли, кључне образовне и васпитне установе које ће подизати свијест младих, будити креативни дух и подстицати борбу за боље и праведније друштво, нажалост многи факултети и образовне установе су заробљене партијским кадровима и послушницима који нису достојни важних функција на којима се налазе. Најбољи примјер за то је Предраг Ћеранић, ситни шпијун УДБЕ који је након обуке у сједишту ЦИА-е напредовао до првог човјек тајне полиције Биљане Плавшић. Њега је нажалост недавно Милорад Додик на силу поставио за декана Факултета безбједности у Бањалуци, иако није испуњавао услове, како би манипулисао масама и контролисао будуће полицајце и безбједњаке. Много је примјера недостојних и некомпететних партијских послушника на важним функцијама у образовном систему Републике Српске, а последице негативне селекције и лоше кадровске политике су катастрофалне.
У последње вријеме води се велика борба ко ће бити нови декан Правног фалкутета на Палама, а један од кандидата који се снажно лакта и гура је Горан Марковић, професор Уставног права и Упоредног уставног права на Правном факултету. Почетком 2011. године изабран је за продекана, а од 2015. године члан је Сената Универзитета у Источном Сарајеву. Марковић је веома непопуларан међу студентима, а занимљиво да је он оснивач и први предсједник Радничко-комунистичке партије Босне и Херцеговине.
Уз то је Марковић уредник љевичарског комунистичког часописа „Нови пламен“, чији је издавач „Демократска мисао“ из Загреба. О Марковићевим политичким ставовима и љевичарским убјеђењима, борби за грађанску БиХ и неку нову врсту диктатуре пролетаријата, најбоље говори његов говор са Пленуму грађана и грађанки Сарајева одржаном 2014. године. У свом изразито популистичком говору, који је далеко испод нивоа једног универзитетског професора, говорио је о радничком самоуправљању, грађанској БиХ и потребом оснивања народног пленума грађана Босне и Херцеговине.
Марковић је због ароганције и понашања омрзнута личност међу студентима, али и већином професора Правног факултета, и без снажне политичке залеђине тешко да би био изабран за продекана и сенатора. Међутим политичка подршка одређених структура и кругова унутар владајућег СНСД-а код њега је створила амбицију да би веома млад, са свега 40 година, желио бити и декан Правног факултета на Палама. Просто је невјероватно да велике патриоте и националисти, каквим се лажно представљају СНСД-овци, гурају за декана Правног факултета комунисту и оснивача Радничке-комунистичке партије који се отворено залаже за грађанску државу и радикалне промјене у уређењу Босне и Херцеговине. Евентуални избор младог комунисте и скојевца Марковића за декана, поред бројних угледних професора и страначки неопредељених интелектуалаца, био би нови снажан ударац, не само за Правни факултет на Палама већ и цјелокупан ионако ослабљен и урушен образовни систем Републике Српске. Било би јако занимљиво видјети како би СНСД и власт правдали избор лидера Радничке комунистичке партије и борца за грађанску БиХ за декана Правног факултета, који образује велики број будућих правника и државних службеника на којима треба да почивају институције Републике Српске!?
Небојша Вукановић
