Хвала Љубиши Петровићу на лијепим ријечима и искреној подршци
Љубиша Петровић и његова супруга Јелена били су међу бројним драгим гостима на свадби, а занимљиво да смо се Зорана и ја први пут појавила у јавности управо на свадби Љубише Петровића у Бијељини ове године. Велико хвала на искрено и сталној шодршци Љубиши, који је написао диван статус и текст на својој страници а коју преносим у цјелости.

Октобар 2021. године, митинг опозиције у Бањалуци, моја Јелена је тада први пут била са мном на једном политичком догађају, након завршеног митинга пита мене Јелена: „Ко је Вукан, добио је најјачи аплауз, док су поједини извиждани, њему су скандирали и види се да га народ воли?“ Одговорио сам само – то је стари херцеговачки вук, човјек који је свим срцем уз свој народ и то народ осјећа и види.

Након пар мјесеци Вукан је дошао у Бијељину и имао трибину, тада је моја Јелена изразила жељу да и она пође, након трибине само је рекла „овај човек говори срцем, види се да је искрен, а искреност је прескуп поклон посебно у политици, држи се њега Љубе“.

И да, то јесте Вукан, човјек који све што ради ради срцем, не штеди себе, свој живот је посветио борби за правду и од те борбе није одустао ни када је остао без посла, ни када је био на ивици егзистенције, а могао је Вукан другачије, могао је своју борбу лијепо уновчити, могао је заћутати, пустити борбу, заборавити на народ и живјети мирно и лијепо, али не, то срце у његовим грудима је јуначко и велико као кућа. Е па то срце вјечитог младића и борца освојила је једна дивна дама, дама са сјајем у очима и осмјехом који плијени, наша колегиница Зорана.

Уживали смо гледати их на њиховом предивном вјенчању онако заљубљене и срећне. Имао сам ту част да упознам и Вуканову мајку, из њеног погледа исијава доброта и кроз само пар реченица које смо прозборили схватио сам да Вуканова честитост и храброст није случајна.

Зорани и Вукану желим дуг живот у љубави и срећи и много лијепих заједничких момената јер ово двоје младих људи заслужујe само најбоље!
Недјеља је само за лијепе приче, а Зоранина и Вуканова прича је засигурно једна од најљепших! 😊
Љубиша Петровић


