Иако се врло често не слажем са неким одлукама и потезима и знам да критикујем предсједника Србије Александра Вучића, због неких, по мом мишљењу, лоших потеза у унутрашњој политици Србије, али сам веома задовољан државничким понашањем и сјајним држањем, јасним и добрим ставовима и веома добрим интервјуом који је имао са Сенадом Хаџифејзовићем на Фејс телевизији. Треба бити поштен и рећи да је говорио мудро о важним, суштинским националним питањима, а сигурно је требало имати добру концентрацију, преко два сата и 30 минута одговарати на бројна незгодна питања у тешком интервјуу и не баш пријатној и угодној атмосфери.
Вучић је добро одговорио на већину круцијалних питања, указао на лицемјерство већег дијела међународне заједнице, већине бошњачких политичара и дијела јавности, који признају независност Косова и цијепање Србије, али су спремни да жестоко реагују, чак пријете ратом кад неко из Словеније у јавност пласира бесмислени документ. Вучић је понизио Додика јер је у више наврата истакао да не подржава његову нестабилну и превртљиву политику и ставове, те јасно нагласио да се залаже за поштовање Дејтона у цјелости, суверенитета БиХ и положаја Републике Српске у њој, да је против нових подјела и прекрајања граница на Балкану, које се, нажалост, мијењају само крвљу.
Посебно ми се допало што је говорио о страдањима у прошлости, на обје стране, потреби да дође до историјског помирења и споразума између Срба и Бошњака, да се спусте тензије и нормализују односи и да се умјесто прошлости, из које морамо извући поуке, морамо окренути будућности, привреди, економији, опоравку, истинском помирењу и нормалном суживоту. Вучић је говорио пажљиво о грешкама и трагичним догађајима из прошлости, наводио великане и узоре из прошлости, на које треба да се угледамо и слиједимо њихов пут.
Глупо је мени да анализирам и правим паралеле, али Вучић је о националним ставовима, односима Срба и Бошњака помирењу и економији износио готово идентичне ставове које сам изнио прије неколико дана, али и много пута до сада у јавности у протеклих неколико година. Права је штета што се не искористи моменат и што Вучић нема добре саговорнике у БиХ, међу лидерима Срба и Бошњака, да се направи заокрет, трајно нормализују односи и стабилизује Балкан. Надам се искрено да ће већина Бошњака схватити да им Срби нису непријатељи којих треба да се боје и да се стално шири параноја и фобија од свега што је српско или има призвук српског, да су Срби много пострадали у 20-ом вијеку и ратовима, као нико на овим просторима, поднијели велику жртву за слободу и опстанак, и да је сваком српском, али и бошњачком патриоти, истински стало до мира, спуштања свих тензија, помирења, нормалног живота и свеопште обнове.
Небојша Вукановић
