И док, по мом мишљењу и без претјеривања, ексцентрични лудак забавља јавност и народ свирком са хармоникашем у згради Предсједништва БиХ, глуми лажну србенду и срамоти српски народ понашајући се као дворска луда у центру Сарајева, у сјенци јавности његови послушници на ванредној сједници Владе Републике Српске по директиви лудака доносе опасне одлуке.

Према мојим сазнањима, од веома поузданих извора из Владе Републике Српске, на сједници Владе данас треба да се, између осталог, усвоје Нацрти Закона о пасошу, личној карти и држављанству Републике Српске, који ће по хитној процедури почетком новембра бити упућени у парламентарну процедуру и наћи се пред посланицима Народне скупштине Републике Српске.

Питање је да ли ће се са Додиковим пасошима и личним картама моћи бар преко Дрине у Србију, и да ли ће их Вучић признати, а за остале државе знам да ће вриједити таман колико и они црвени СНСД-ови пасоши које је суманити Додик са свитом дијелио грађанима уочи Општих избора 2018. године.

Додик се игра опасним играма, жели да нас претвори у Абхазију и Јужну Осетију изолујући од остатка свијета и претварајући у гето и европски појас Газе.

Невјероватно је да на све ове његове лудачке потезе и коцкање са народом и Републиком Српском упорно ћути предсједник Србије Александар Вучић, јер је он један од ријетких који има моћ да га у овим критичним моментима обузда и врати бар мало разуму који је давно изгубио.

Да би у други план скренуо пажњу јавности са сулудих и опасних потеза које вуку његове скутоноше, улизице и сатрапи, свјестан да је народ узнемирен и уплашен његовим опасним авантурама и сулудим потезима, суманути и помахнитали Лакрдијаш јутрос је довео хармоникаша у зграду Предсједништва БиХ како би глумио лажну србенду и дворску луду.

Његово крајње ексцентрично и екстравагантно понашање у најмању руку је забрињавајуће, а изненађен сам да је јавност више забавила и привукла пажњу његова свирка него опасни потези, најава блокаде касарни и сумануто понашање, што и јесте његов циљ да својим испадима скрене пажњу са суштине. Чудно је да је звао хармоникаша кад у свом Кабинету има бар једног, Милана Мита Тегелтију, који је могао да мало засвира, јер свакако не ради као савјетник ништа, осим што напише понеки твит.

Свима постаје јасно је да би ексцентрик требало да поведе рачуна о свом здрављу и отиђе да се одмори и лијечи, јер смо сви постали његови таоци и да тако пусти народ да се опорави од њега и његове сулуде политике, чије посљедице ћемо дуго осјећати.

Небојша Вукановић