Преносим у цјелости текст наше Николине Јелић о реваншизму и дешавањима у Гацку, обрачунима нове СНСД власти са неистомишљеницима и политичким противницима.

Реваншизам упакован у законске оквире

Реалност у којој битишемо говори нам све супротно од онога што прича начелник Гацка, Огњен Милинковић. Јавности је познат случај Раде Старовић која је изгубила радно мјесто шефа рачуноводства, јер је начелник одлучио да се прилагоди околним локалним самоуправама и самим тим ту функцију укине. Жена која има иза себе 39 година радног стажа, долази на посао и сазнаје да га више ту нема, а начелник није заинтересован да јој одговори на питања. Али је заинтересован да одговори на позив свом страначком шефу, Милораду Додику, те ће врло лагодно сјести у службени аутомобил и запутити се на други крај Републике Српске, а својим запосленима неће дати одговоре на најбаналнија питања. Њима од круцијалног значаја, а њему потпуно неважна.

Да ли постоји нешто горе и кукавичније од тога, да доласком на неку политичку функцију (нарочито на врх наше мале швајцарске пирамиде), човјек толико рашири своја крила, иако нема никаквих основа за то, па крене да се бахати и да се понаша као да је општина његова приватна својина? Шта се десило са радницима који су добили отказе на самом почетку Огњеновог мандата? Зашто се људима који једва крпе крај са крајем смањују плате, док Милинковић има два савјетника, иако закон и правилник предвиђају само једног? Ко то плаћа? Па, грађани. А зашто грађани ћуте?

Па, зато што страхују од репресије и губитка радних мјеста. А до када ће владајући наставити да раде шта год пожеле и прекрајају законе и правилнике како њима иде у корист? Па, све док грађани своје незадовољство држе међу своја четири зида. Један савјетник, Слијепчевић, прима плату од 1,8 хиљада КМ, а други, Мијановић првобитно готово 2 хиљаде КМ. Онда је отишао даље од Гацка, али не и од другог ангажовања, чија цијена износи 2,7 хиљада КМ. Шта ли га савјетују? Чему ли га уче?
Не иду на посао, уредно су плаћени, заводе ред обојен црвеним бојама, сматрају да су шерифи Гацка, иду на скупове под шаторе, можда чак и пјевају са својим, како Ђајић рече „вождом“ како им се да не кажем шта. Можда и не мисле тако, али немају храбрости да га опомену да нека лична мишљења и гротло глупости и безобразлука, задржи у себи.

Жалим те људе, јер је добар дио међу њима образован, а своје знање су подредили Додику и његовој матрици. Инспектори и поједини запослени говоре да не знају за овај случај, иако смо сви свјесни да се у Гацку, које је једно мало мјесто, све зна.
Поменута Рада, говори да је у питању мобинг и реваншизам, јер није жељела да направи лажни извјештај који би ишао против претходне власти, на челу са начелником Радмиловићем. Оно што се осјети у самом ваздуху, поред пепела и сумпора, јесте облак константног покушавања обарања претходне власти у очима грађана Гацка. Као да је локална власт ту доведена само да би причала приче и ширила непријатељску атмосферу према претходницима. Дугови који су долазили за 2021. годину, плански су жељели да смјесте у 2020. Рада је одбила да учествује у тим изакулисним радњама, а онда је одједном њено радно мјесто нестало. Али начелник каже да није у питању никакав мобинг, или, не дај Боже, отворена страначка ствар, већ он жели да се приближи другим локалним самоуправама. Законски укинуто радно мјесто важи за Раду и грађане, а законски предвиђен један савјетник не важи за Милинковића.

Оно што боде очи јесте Огњенова изјава, да сваки радник тражи своја права и покрене спор. А знамо да је правосуђе под потпуном контролом владајућих.
АкоБогда, за нешто више од годину дана, неће више бити.

Николина Јелић