Већина новинара и медија код нас, посебно они који савјесно, часно, поштено и објективно покушавају да раде свој тежак и одговоран посао у интересу јавности, ради под великим притиском, изложени су нападима, пријетњама, уцјенама, притиску и монтираним судским процесима. Напади и пријетње новинарима су недопустиви, а институције би напокон требале да реагују и процесуирају све оне ботове и болеснике који су храбри за тастатуром, који преко друштвених мрежа шаљу пријетеће поруке и пријете смрћу новинарима, уредницима и њиховим породицама.

Директорица Радија Босне и Херцеговине Пејка Медић ових дана поново је на удару појединих екстремиста који су се на њу обрушили због обављања свог посла и одлука које је донијела као директор и главни уредник овог јавног сервиса свих грађана. Када прочитате наслове текстова о четничком оргијању на Радио БиХ и четникуши и великој националисти Пејки помислили би да су у најмање руку на радију емитоване пјесме Марширала краља Петра града, На планини на Јелици и Ђуришићу млад мајоре, или репортаже о борбама четника у Другом свјетском рату па се у знак негодовања подигла велика медијска хајка у Федерацији. Ипак повод за нападе, велику кампању и пријетње Пејки је њена одлука да се не емитује неки садржај из Документарног програма.

Не познајем довољно стање па да могу говорити о детаљима, али људи и јавност, прије свега у Сарајеву и Федерацији БиХ, морају схватити да је БХРТ јавни сервис свих грађана БиХ а не само једног народа. Колико знам, а мислим да је информација тачна, редакција Документарног програма БХ Радија и њен уредник Миралем Овчина у протеклих 10-ак година снимили су стотине емисија и серијале о страдању Бошњака али ниједну, буквално ниједну емисију о злочинима почињеним над Србима у последњем рату.

Поштујем сваку жртву, без обзира на вјеру и нацију, осуђујем јавно сваки ратни злочин, посебно оне који су починили припадници мог народа над цивилима и заробљеницима, али злочина је било на свим странама и не могу се само једни представљати као жртве а други као злочинци, насилници, агресори. У протеклих 10-ак година Миралем Овчина и његови сарадници из Документарног програма требали су да ураде и неку документарну емисију о логорима и страдању Срба у Сарајеву и Казанима, убијању дјеце и цивила у Скеланима, Залазју, Кравицама или Чемерну, те убијању Хрвата у Грабовици и на другим мјестима. Тако би показали и послали поруку о непристрадности и објективности а не покушају стварања утиска у јавности да су једни зло, лоши и злочинци а сви други добрице и недужне жртве. Нема црног и бијелог у последњем рату!

Не може се један цијели народ, који је у прошлом вијеку поднио велику жртву и дао 2 милиона пострадалих у борби за слободу против окупстора, Нијемаца, Аустријанаца, Мађара, Италијана, Албанаца, фашиста и усташа, година проглашавати злочиначким, дехуманизовати и доводити у подређен положај, стварати атмосфера у којој ће сваки напад и прогон Срба бити нормалан и легитиман јер су они зло и опасни четници, злочинци, насилници..

Осуда свих злочина и злочинаца, позиви на помирење и престанак ширења мржње и подгријавања освете, једини је начин да се предуприједи страдање у будућности, ради на истинском помирењу и суживоту. Напади на Србе који раде као уредници и новинари на БХРТ-у, о чему свједочимо последњих година од медијског линча Марка Радоје због уређивачких одлука, је недопустива. Сматрам да треба повести ширу расправу о стању у домаћим медијима, те очекујем од свих да добро размисле о последицама када покрећу хајку, позивају на прогон, нападе и линч јер на тај начин могу и физички угрозити нечији живот.

Небојша Вукановић