Данас смо на Горњој Трусини код споменика краљу Петру I Ослободиоцу и поручнику Крсту Ђерићу обиљежили 85. годишњицу од почетка Јунског устанка 1941. у овим крајевима.
Необично драго ми је било што сам имао прилику да одржим говор пред овим споменицима и историјски подсјетим народ о догађајима из 1941. Најприје ми је било драго јер сам потомак поручника Крста Ђерића, а затим и јер сам о њему написао књигу прије двије године и тако његов лик и дјело отргао од историјског заборава, започетог у комунизму, ком поручник Ђерић није припадао.

Такође, драго ми је било што смо дочекали да се обратим са споменика ових наших јунака и народу кажем истину о догађајима 1941, јер се управо са овог мјеста годинама у прошлом вијеку обраћала камарила комунистичких разбојника и народних (нажалост) првака на челу са зликовцем Владом Шегртом.

Његови говори и сви лажни говори комуниста са овога мјеста и званично су архивирани, јер смо дочекали да се о јунским устаницима коначно прича истина и оно што они и заслужују, а да њихова дјела нађу своје мјесто у очувању културе сјећања.

Нека је вјечна слава јунацима Трусине и околних мјеста, што прије 85 година зауставише усташке ордије на челу са злогласним Мијом Бабићем, који своју главу изгуби управо на Трусини. Потомци и поштоваоци са посебним поштовањем ће се сјећати њихових храбрих дјела.

Лазар Радан, професор историје