Да ли је подршка руководству Српске предуслов за избор на мјесто предсједника Уније студената Републике Српске? Претходних дана имали смо прилику да испратимо избор новог предсједника Уније студената Републике Српске Николе Лапчевића, студента другог циклуса студија на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Не тако давне 2023. године млади господин Лапчeвић је имао врло интересантне изјаве које је пренио и портал РТРС-а, а посебно изјава да Универзитет у Источном Сарајеву, и његова тијела – Сенат, Управни одбор и Студентски парламент увијек дају подршку Народној скупштини Републке Српске и затражио јединство политичких актера у Републици Српској у “преломним тренуцима” који су тада били важни за Републику Српску.

О каквом јединству политичких структура и позиву на јединство је тада говорио господин Лапчевић? У име којих студената је давао подршку руководству Српске, јер је нагласио још 2023. године да он као представник студената који су одабрали да студирају у Републици Српској даје подршку Нардној скупштини Републике Српске у доношењу одлука и позивао све политичке актере на политичко јединство у тада “преломним” моментима. Да ли господин Лапчевић рецимо даје подршку и Одлуци Народне скупштине Републике Српске из 2025. за избор в.д. Предсједнице Српске?

Као студент који студирам на другом циклусу студија на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, а остао сам у Републици Српској да студирам, ни тада а ни сада не дајем апсолутну подршку институцијама Републике Српске док се не увјерим да су Одлуке у складу са законима и Уставом Републике Српске, јер је дужност да штитимо Устав а не вољу појединаца или руководства Српске које је тотално политички посрнуло.

Поучени смо искуствима у не тако малом броју случајева да су избори у студентским организацијама пут у даљи политички ангажман, а најчешће у владајуће политичке структуре. Испоставља се да је то пут за будућа савјетничка мјеста или друга добро плаћена мјеста. Еклатантан примјер је и садашњи одборник СНСД-а у Источној Илиџи, млади господин Урош Бјелица, који је из студентског Парламента Универзитета у Источном Сарајеву убрзо ускочио на мјесто Предсједника Уније студената Републике Српске, а касније и на мјесто савјетника предсједника Републике Српске.

Поставља се питање да ли ће пратећи кораке Уроша Бјелице, свог дугогодишњег познаника, Никола Лапчевић као новоизабрани представник Уније Студената Републике Српске трасирати сличан пут ка ангажману на мјесто савјетника Предсједника Републике Српске?

Него да се ми вратимо на избор за Предсједника Уније чији начин вјероватно није споран, односно легалност избора који су спроведени, јер сам Закон о унији студената Републике Српске и Закон о студентском организовању прописује могућност избора предсједника Уније те је и процудера испоштована, а избори “легални”.

Међутим, легитимитет избора у студентске организације врло често изазива коментаре међу студентима, јер сви студенти од првог циклуса до трећег циклуса студија, требају бити детаљно упућени у избор својих представника, а не само форме ради, а и активно учествовати у изборима у студентске организације па самим тим и за Парламент, а након тога и делегирати своје представнике у Унију студената, да би се демократски начин бирања увео као правило и култура понашања сваког цивилизованог друштва, а не да се млади студенти из истог “миљеа” изнова и изнова кандидују и бирају.

Неопходно је и измијенити одредбе Закона о унији студената Републике Српске, који је застарио (из 2009. године), те ниво демократије и укључености при избору подићи на још виши ниво. До сада се све радило на легалним изборима а све мање легитимним, а мени је често личило на ону чувену – ако су избори добро припремљени, не морају се ни одржати.

Мандат новоизбраног предсједника Уније траје једну годину, и надамо се да ће учинити много да се, како он каже “побољша стандард студената”, а исто тако постављам питање да ли ће Никола Лапчевић ускоро упливати у политичке воде и формално, јер је евидентно да је пут већ трасиран?

Остаје да видимо која награда чека младог господина Николу Лапчевића с обзиром на његов ангажман и сликања поред новоизабраног ресорног министра проф. др Драге Мастиловића и ректора Универзитета Милана Кулића, који “задовољно трљају руке” новоизабраним руководством. Њихово задовољство је примјетно и оправдано јер у студентским организацијама изгледа нема ни трага слободне критичке мисли против руководства Републике Српске, што је и циљ, а да не говоримо о подршци студентима у Србији, о којој нема ни трага на Универзитету у Источном Сарајеву.

У сваком случају вријеме ће дати најбољи одговор гдје и када ће млади Никола наставити своју професионалну каријеру и да ли ће пратити свог “другара” Уроша Бјелицу?

Владан Војновић