По други пут за мање од мјесец дана градске власти Требињагрубо су злоупотријебиле дјецу и ученике основних школа, овај пут за марш тзв „Бесмртног пука“. Као народ који је поднио огромну жртву у борби против фашизма, најмање милион Срба је страдало у Другом свјетском рату, сасвим је логично да обиљежавамо Дан побједе над Хитлером и фашизмом. Ипак то треба урадити на пригодан и достојанствен начин а не присилно окупљати људе и претварати марша Бесмртног пука у партијски скуп. То представља скрнављење и изругивање велике жртве наших предака. 
Градске власти уз помоћ СУБНОР-а су окупиле неколико стотина својих присталица, а фотографије јасно показују да су осим малољетника и ученика улицама града до партизанског споменика у парку шетали углавном најистакнутији активиси СНСД-а и Социјалистичке партије, млађани радници ХЕТ-а, Електропривреде и градске администрације. 
СКОЈЕВЦИ су се повампирили, а да се Броз и Владо Шегрт устану помислили би да се у Требињу и Херцеговини ништа није промијенило од 1948. године јер најистакнутији комунисти и њихови потомци и даље воде главну ријеч, и јаче су притисли народ него ОЗНА у вријеме Инфорбироа. Ученицима треба одржати у школама историјски час, и радити на помирењу и јединству народа, умјесто што се он дијели, разбија, затуца и удара у главу на сваком кораку. 
Чињеница да су фотографије са марша у року од 10 минута подијељене на свим страницама требињског СНСД-а, а потом и дворским порталима, те да је РТРС у централном Дневнику дао простора за опширан промотивни прилог, јасно говоре каква је била стварна намјера организатора. Долазак и једне службенице из амбасаде братске Русије је смишљен, и има за циљ да изазове емоције код нашег народа који традиционално и вијековима гледа у Русију као једину заштитницу. 
Омладинци СНСД-а немају предаха, јер од слета поводом доласка Вучића, Убала, роштиља, првомајске ударничке акције до марша Бесмртног пука и партијских састанака, стално су у пуном погону и кампањи која има за циљ да се манипулише грађанима и створи слика о неком привидном раду и активностима. 
Међу бројним комунистима нашао се и један свештеник, који је крст сакрио у џеп мантије ваљда да не би пуно штрчао и одударао од околине. Он је добар човјек и не треба му на томе замјерити јер је сигурно имао добре намјере. Ипак ако је предсједник СУБНОР-а у Требињу истовремено и предсједник Црквене општине, онда лудилу краја нема, и свако чудо је могуће.
