Потоња су времена дошла кад су комунисти и неокомунисти скочили да тобоже бране светиње од мене недостојног. Тако су се данас, на један миг, сложно огласиле све нијансе црвене и Комитета, Лука и СНСД, Разјединитељи и Социјалисти, само је остало нејасно јесу ли изворни или ови нови, Петрови или Максимови, на коју страну је преломио бивши први шешељев радикал Ћапа!? Режимске удворице, које неко још погрешно назива и новинарима, скоро да су дошле српског Синода и васељенског патријарха како би чуле шта они мисле о мојих пар пристојних питања, које (ономо)они окарактерисаше бласфемијом. На Загори и Коњском још се сјаји црвена петокрака и плоча на успомену оснивања првог Комитета КПЈ, а сада потомци удбаша, скојеваца и највећих комуниста, који су прогонили, отимали имовину и хапсили моје претке и стотине других јер су били Срби славили Божић и крсну славу, бране тобоже Цркву и свеце од мене!? О море, о темпора!
Иако сам био максимално пристојан и водио нормалан разговор, безбожници и неокомунисти покушавају да постављања неколико простих питања тзв „премијеру“ представити као некакву бласфемију и безбожнички чин, иако је управо Вишковић раније тражио да одемо под Острог скупа и кажемо да ли крадемо државу! Срамота је да премијер лаже и крсти се у Мркоњићима, да штити убице и разбојнике, јер ћу ускоро доказати да је Славиша Јурошевић био његов возач када је пуцао на Љубишу Пантића у болници, и да га је Вишковић склонио код себе као диспечера у компанију Боксит Милићи, заштитио да не иде у затвор, а овај онда са плаћеницима Рајка Дукића, Вишковићевог ментора, претукао готово на смрт Слободана Васиљевића, па побјегао у Грчку.
Безбожницима није проблем што муљају, намјештају тендер, извлаче новац од донације и богате се на градњи светиње у Мркоњићима, али је проблем што ја на том мјесту пристојно поставим питање, тражим праведне казне за убице и криминалце, апелујем да се не пљачка народ и држава. Вјера је интимна ствар, прави вјерници се никад се не сликају кад иду у храм на молитву, а Вишковић је сам најавио посјету и позвао новинаре да га сликају како се кити туђим перјем, како је, по сопственим ријечима, у 55-ој години први пут дошао у Мркоњиће да се слика и да изјаву, а не да се помоли Богу.
Православне светиње се тренутно бране у Црној Гори, а ја не виђох тамо Луку Радована, Мика и остале удворице, иако сам обишао пуно храмова и литија од Херцег Новог и Котора до Подгорице и Никшића, нити сам чуо да су рекли једну ријеч против Мила Ђукановића, свог учитеља и духовног оца. Неокомунистима и безбожницима би било паметније да се искрено покају и врате оно што је отето од народа, а црквеним великодостојницима да штите народ и вјернике, поведу рачуна да се мутним пословима не отме дио донације и тако не оскрнави велика светиња.
Небојша Вукановић
