Након конака у дијелу Пећи званом Митрополија, гдје нас је дивно примио и угостио отац Драган Радовановић, у комплексу у коме се налази и обновљени Саборни храм усјековања главе Светог Јована Крститеља, обишао сам, без дужих задржавања због безбједности, и Ђаковицу, те Дечане, гдје главну ријеч води Рамуш и браћа Харадинај, а у коме се налази село Барданићи, у коме су до априла 1941. године живјели моји Вукановићи, који су након прогона, сличном оном из марта 2004. године, морали да се врате на Бобане код Требиња након капитулације Краљевине Југославије.
Прелијепи Саборни храм у Пећи саграђен је почетком 80-их година прошлог вијека, на темељима старе и мале цркве која је срушена по налогу комуниста, и дијели судбину народа овог краја.
У љето 1999. године свих 15 000 Срба напустило је Пећ и вјековна огњишта, а сви који су остали су доживјели трагичну судбину, многи се нажалост још воде као нестали. Саборни храм посвећен Светом Јовану спаљен је у мартовским погрому 2004. године, али је обновљен прије 10-ак година. У храму су сачуване фотографије и обнове и изградње, на којој се виде блаженопочивши патријарх српски Павле, тада владика рашко-призренски, и херцеговачки владика Атанасије Јефтић, који је тада био монах.
Данас сам обишао Пећку патријаршију, манастир Високе Дечане код Дечана, те манастир Светог Архангела, Богословију у Призрену, Богородицу Љевишку и обновљени Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену, одакле ћу ујутро објавити репортажу и путопис. Вечерас сам био са Србима у Ораховцу, а потом дошао у Велику Хочу.
У Пећи сам ручао и говорио српским језиком без икаквих непријатности и проблема, али у Ђаковици, Дечанима, а посебно у Дреничком крају је друга ситуација.
Прилаз невјероватмом и импресивном манастиру Високи Дечани и даље чувају припадници КФОР-а, док остале српске манастире на Косову и Метохији чува тзв „Косовска полиција“, што је најбољи показатељ у каквом се окружењу налази манастир.
Прије 10-ак година манастир Високи Дечани гађан је ручним ракетним бацачем, срећом нико од монаха и гостију није био повријеђен, а последњи инцидент забиљежен је 2017. године кад је група младића, Албанацаџ ухапшена на капији манастира од стране припадника КФОР-а, са пластичним експлозивом и аутоматским оружјем, са којим су планирали напасти манастир Високе Дечане, један од најљепших манастира и здања које сам до сада видио.
Репортаже о манастирима Високи Дечани, Пећка патријаршија и Свети Архангел код Призрена, као и другим нашим црквама и манстирима на Косову и Метохији које обиђем, а који су невјероватно богатство, објавићу по повратку у Херцеговину, а сутра и прекосутра настављам обилазак нашег народаџ српских енклава, многострадалног Косова и Метохије.
Небојша Вукановић
