Одмах сутрадан након што сам објавио текст о патњама и кулучењу текстилних робиња у Фочи, шкрти газда Шућко Хаџијакуповић је дошао у погоне Трендтекса како би умирио раднице и обећао исплату заосталих личних доходака. Шућко је у свој фочански погон дошао у пратњи Изета Спахића, свог партнера који обавља функцију предсједника Скупштине општине Фоча. Шућко и Изет су говорили о пословим плановима, кризи, пословним резултатима, правдали се што плате касне, те обећали да ће се стање поправити. Занимљиво је да је шеф погона Душко Прљић пред газдом и Спахићем признао да је истинито све што сам објавио, и да су чињенице и положај запослених поражавајући.

  У уторак, 27-ог фебруара текстилним робињама је исплаћен први полуминималац, па су за 19 радних дана са бројним прековременим сатима добиле између 200 и 300 марака. Највише радница за 19 дана кулучења у хладним погонима без гријања добило је 250 марака, неколицина је добила 300, а нажалост многе су кући отишле са свега 200 марака, и треба са 7 марака дневно да прехране своје породице. Руку на срце, уз плату су савременим робињама и мученицама исплаћено је и 3 марке топлог оброка, или 57 марака за мјесец дана.
Погон је почео са радом у октобру, а Уговори са радницама потписани су тек 11.1.2018. године. Три мјесеца су шиле џаба, а шкрти газда Шућко није желио да плати раднице за рад до потписивања Уговора правдајући то обуком и пробним радом? Шућко је из буџета општине Фоча добио 200 000 марака подстицаја за отварање погона, уз то је добио и средства од Владе као подстицаје запошљавању, али је новац стрпао у џеп и подијелио са „партнерима“, а шездесетак робиња кулучи и израбљује до изнемоглости. Чињеница да газда Шућка по погонима прате предсједник СО Фоча Изет Спахић и министар Петар Ђокић, може се наслутити ко је дио тајних договора и закулисаних комбинација.                                                                  
Јадна је та држава која пружа подршку робовласницима да кулучи и израбљује свој народ за крваву дневницу од 7 марака, и 3 марке за пиће и храну. Тога више нема ни у Бангладешу, централној Африци нити Папуа Новој Гвинеји. Банда и мафија никада нигдје нису чувале народ и државу, а шта се друго и могло очекивати од лажног неолибералног  љевичара Пинокиа, који је толико гладан и бескрупулозан да је код чувеног требињског умјетника Паповића чак и рачуне фалсификовао како би од државе, коју нажалост представља, отео још коју хиљаду марака.                                                                             
У Фочи је одавно све јасно, а само је питање дана до када ће Шућко и екипа „мазати очи“ напаћеним фочанским робињама, и када ће фочански погон „Трендтекса“ доживјети судбину режимских пројеката и погона у Требињу и Билећи, који су затворени послије пар мјесеци манипулације, израбљивања и извлачења новаца. Још је питање до када ће робље да ћути и трпи израбљивање и неправду, и када ће са грбаче скинути незасите пијавице?

Небојша Вукановић