Сулуде Уредбе са снагом закона које у непотребно наметнутом ванредном стању доноси Жељка Цвијановић, формално на приједлог  Владе такозваног премијера Радована Вишковића а суштински по вољи Владара и лажног Оца нације, толико су неозбиљно конципиране и написане да их они сами повлаче послије само неколико дана. Као што сам и најавио након бојкота Посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске и државног удара којим је Додик привремено суспендовао рад Парламента увођењем ванредног стања, основни циљ режима је да се неконтролисано задужује, супротно ранијим одлукама и ограничењима Народне скупштине, и да се ванредно стање и криза искористе за обрачун са неистомишљеницима.

Унапријед најавити догађаје, стварне намјере и крајњи циљ умногоме помрси конце моћницима и предуприједи њихове планове, па је након медијског притиска власт одлучила да повуче неуставну Уредбу о ширењу панике, помоћу које су покушали завести терор, обрачунати се са критичарима, опозицијом и противницима. Њихово узмицање је добар показатељ и само треба наставити са демаскирањем режима преузимањем иницијативе, бити увијек корак испред и аргументованом критиком натјерати их на даље узмицање.

Додик и власти Српске већ дуже времена, а посебно од почетка кризе са корона вирусом, не раде ништа друго осим што слијепо копирају Вучића и неке сулуде одлуке које он повлачи. Тако нисам ни мало сумњао да ће након Србије, покрштени комунисти и богобојажљиве власти Републике Српске увести полицијске дане и забрану кретања за Васкрс како би спријечили православне вјернике да у иоле нормалним усовима прославе најрадоснији хришћански празник, што се на овим просторима није догодило од 1941. и успоставе НДХ. Ускрс је у сусједној Хрватској, као и већем дијелу свијета, нормално прослављен без полицијског дана и блокада, али Стаљин чучи у нашим владарима па није чудо што блокадама, психичком тортуром и притиском покушавају сломити кичму народу.

Сјетих се Цицерона који је прије више од 2000 година рекао да што су закони луђи, то је Империја ближе крају. Закони, уредбе, понашање и потези власти у Српској не могу бити луђи, па се надам, ако је вјеровати Цицерону, да се након двије предуге деценије ближи крај свеопштем лудилу, хаосу и анархији које нас је задесило.

Небојша Вукановић