У најмању руку сам пријатно изненађен феноменалним дочеком и пријатним дружењем поподне са Зворничанима. Иако сам само пар сати раније преко блога најавио да ћу доћи и позвао грађане Зворника да дођу на пиће у башту ресторана „Авала“ у центру града, без велике организације, ни у сну нисам очекивао да ће башта ресторана бити мала да прими све оне који су дошли да поразговарају и да се фотографишемо, па су неки сједили у затвореном дијелу ресторана.

Било је веома пријатно вечерас поред Дрине, и изгледа да нови вјетрови промјена и мирис слободе полако долазе чак и у она мјеста који су највећи бастиони и упоришта режима, попут Зворника.

Надајмо се да ће и Медељин на Дрини, како је новинар Слободан Васковић у сјајном серијалу текстова назвао Зворник, ускоро бити слободан, да ће бити скинути окови Мафије и организованог криминала, који су настали под окриљем владајуће Партије.

Драго ми је да је моја изненадна посјета изазвала реакције режима, да су убрзо послије мене у ресторан дошли полицајци и инспектори у цивилу да испрате догађај, вјероватно по налогу начелника и локалних моћника, питају конобаре да ли се ради о непријављеном политичком скупу, како они гледају кафу и дружење народног посланика са својим народом, јер и то пуно говори.

Нервоза и страх ипак пуно тога говоре и показују.

Бонус: кратак видео прилог о дружењу са Зворничанима…

Небојша Вукановић