Istina je sve što se priča za torturu koja je sprovedena u diskoteci Enigma u Palama.

Ja sam radio produkciju sa svojim sinom i bio sam žrtva te njihove torture, teškog neprofesionalizma i iživljavanja nad nedužnim ljudima.

Bez ikakvog razloga prišli su mi i rekli da izađem sa njima. Pokušao sam da objasnim da tu radim, ali su to potpuno ignorisali. Čim sam izašao iz objekta, grubo su me uhvatili i uz upotrebu velike sile pribili uz „nečije“ civilno vozilo. U tom trenutku niko me nije pitao za ime i prezime, nije tražio dokumenta niti mi objasnio razlog postupanja.

Derali su, šamarali u potiljak, udarali više puta šakama u rebra, u jednom trenutku sam pao na zemlju jer sam iz zaleta dobio udarac nogom u rebra gdje sam bio odbačen u obližnju livadu, derali su se da ustanem nisam bio u mogućnosti jer nisam mogao da dođem do vazduha i od ogromnih bolova.

Na objavu MUPa da smo prihvatili optužbu u kojoj navode da smo ometali rad organa, NISMO je svojevoljno prihvatili, nismo ometali rad i slušali smo sve naredbe nadležnih, bili smo prisiljeni da potpišemo ili bismo u suprotnom bili pritvoreni 48 sati gdje sam slutio da će tortura da nastavi, potpisao sam da bih bio pušten jer sam se brinuo za svoje zdravlje u svojoj 54. Godini.

Ja sam borac 1. Kategorije, borio sam se za ovu zemlju, dijete sam poginulog borca, čistog srca i obraza radim i živim u ovom gradu i državi, ovo što se desilo nisam mogao ni da zamislim, ničim izazvano bez ikakvog opiranja i komntarisanja šta sam doživio od „časnog“ MUPa Republike Srpske.

Narode ustani, ovo sutra možeš biti TI ili neko blizak tebi, ja nisam ni slutio ali snašlo me sve što je gore napisano…

Ja sam u postelji!

Saša Čolović