Као да је јуче рат завршио у Босанском Грахову, иако су од уласка Хрватске војске и Дејтона прошле пуне 24 године.  Многе зграде, Дом културе и два хотела у центру Грахова и даље су у рушевинама, у мјесто се вратило свега неколико стотина повратника, а услови за живот су тешки јер нема посла, перспективе и егзистенције. Грахово нема љекара, а неколико пута седмично из Дрвара дође љекар опште праксе да прегледа пацијенте и напише рецепте за лијекове. Велико олакшање за све повратнике је чињеница да је прије неколико година почела са радом једина апотека па не морају више ићи у Дрвар и Ливно по лијекове.

Након завршетка основне школе дјеца морају путовати у Дрвар, јер у Грахову нема ниједна средња школа. Грахово има једну малу пекару, неколико кафића, продавница и кладионица, а срећници могу наћи посао још само у некој пилани, јер фабрика и радних мјеста нема.. Прије рата у Грахову је живјело око 8 000 становника, преко 95% Срба, и није било незапослених, а данас током зиме једва пар стотина остане у Грахову. Како се преживљава у малом и заборављеном мјесту на крају свијета, од кога су давно сви Дог ли и руке, можете чути од мјештана који су се вратили и обновили своје домове…

Небојша Вукановић