Имао је прилику да се достојанствено повуче, али су власт и моћ тако јак порок да се ипак кандидовао, иако свјестан пораза, надајући се да ће га спасити Андрија Мандић у другом кругу, али се превише коцкао и на крају је сам себе понизио правивши се глув на питање новинарке Вијести да ли ће се повући са мјеста предсједника ДПС-а. Звиждуци његових младих јуноша, који не дозвољавају новинарки да постави питање, показују право лице бившег режима, сву његову лажну демократију, европ(еј)ске вриједности у које се заклињу, слободу говора и грађанску мултикултуралност, али и да упркос напорима и глуми нема достојанства у поразу.

Након жестоког пораза на предсједничким изборима, ДПС ће тек доживјети прави бродолом на парламентарним изборима заказаним за јун, и након што настане бјежанија тешко да ће прећи 25% гласова. Да је почео растанак друштва старог видјело се већ након 30-ог августа 2020. године, а синоћ са Милом није било никог од старих пријатеља да скупа признају пораз. Свето Маровић је од раније у бјекству, скрива се у Србији и могао би тек сад да проговори и прекрши омерту, а видљиво је да није било ни  Мугоше, Игора Лукшића, Вељовића, Филипа Вујановића..

Занимљиво је погледати резултате предсједничких избора у Црној Гори по општинама и градовима. Јаков Милатовић је убједљиво побиједио у највећим центрима Никшићу и Подгорици, гдје је добио подршку скоро двије трећине гласача, а у Херцег Новом, Зети и Беранама готово 3/4 од укупног броја изашлих бирачс. Нови  предсједник Црне Горе убједљиво је побиједио у Мојковцу, Колашину, Жабљаку, Плужинама, Андријевици, Пљевљима и Даниловграду, а тијесна побједа је у Шавнику, Котору, Тивту и Бијелом Пољу.

Мило је побиједио тијесно у Бару, са свега 44 гласова предности, добио подршку 12 330 а Јаков 12 286 гласача. Убједљиву подршку традиционално је имао на Цетињу, те срединама у којима Бошњаци и Албанци чине већину становништва – Улцињу, Тузима, Рожајама, Петњици, Гусињу, Плаву..

Резултати избора показују јасне границе подјела у црногорском друштву, које је направио управо Мило Ђукановић, и чињеницу да је већина Бошњака, Албанаца и Хрвата у Тивту и Котору, те Цетињана које је постало специфична средина са појавом либерала почетком 90-их, веома израженом антисрпском хистеријом, гласала за бивши режим, док је Јаков убједљиво побиједио у срединама у којима православни Срби и Црногорци чине апсолутну већину. Надати се да ће нови предсједник Црне Горе искористити шансу и радити на истинском помирењу и смањењу подјела у црногорском друштву, посебно међу браћом, јер се Мило одржао на власти захваљујући подјелама и тактици завади па владај којом се одржао преко 3 деценије, а ред је да се ране зацијеле.

Небојша Вукановић