На позив њиховог кума, сина погинулих борца Војске Републике Српске Драшка Глигића, јуче сам посјетио браћу Богдана и Славка Вуковић у њиховом скромним дому, трошној старој кућици у селу Горњи Кадињани код Слатине, општина Лакташи. Тешко је ријечима описати и дочарати убого сиромаштво и биједу у којој живе браћа, старији болесни Славко који има 83 године, и који је непокретан, и млађи Богдан који је неколико година млађи и који се стара о старијем брату.

Стара трошна кућа, без прозора и отвора, са шупљим крвом и пропалим подовима је пуна влаге и потпуно неусловна за живот и боравак људи. Сами, заборављени и остављени од свих, браћа Вуковић некако преживљавају дан за даном, од око 300 марака социјалне помоћи.

Око њихове трошне куће направљено је у Слатини на десетине луксузних викендица и кућа, а они се надају да ће друштво да им обезбједи неки сув контејнер или најмању монтажну кућу са купатилом и мокрим чвором, како позну старост не би провели у кућици у којој је питање само дана када ће се урушити.

Много је тужних судбина око нас, људи који немају услове за живот достојан човјека, које је држава и друштво заборавило. Сви који желе помоћи овим старцима да дане преживе а да нису гладни и жедни, могу уплатити новац на жиро рачун Богдан Вуковића.

Погледајте у видео прилогу получасовну тужну причу о сиромаштву браће Вуковић из села Горњи Кадињани у Слатини код Лакташа.

Небојша Вукановић