Портал Бука је објавио вијест како су поједини хотелијери у Бањалуци одлучили да уступе своје објекте за смјештај људи у карантину, посебно оних који су приморани да се врате из иностранства, и њихова одлука је за сваку похвалу. Док криза не прође свакако неће бити путовања, смјештаја и одмора, па би многи могли слиједити примјер бањалучких хотелијера, уступити своје објекте и помоћи да се криза лакше превазиђе.

Много је наших људи који су отишли да раде у Европу, трбухом за крухом, многи су радили на црно и сада су остали без посла, приморани су да се врате кући. Треба имати разумјевања према тим нашим људима, који су у веома незгодној ситуацији, и требамо имати довољно разумјевања за њихове проблеме у ванредној ситуацији.

Колективни смјештај у шаторима, са креветима на спрат који су густо постављени једни поред других, без мокрих чворова и основних услова за боравак људи двије недеље, по хладном времену, киши и снијегу који ће по најавама метеоролога бити наредних дана, није услован и погодовао би ширењу заразе. Зато сам дао идеју и предложио да се неке касарне или павиљони студентских домова, у којима не бораве студенти јер је прекинута настава, испразне и у њима организује карантин за наше људе који су приморани да се врате кући. Студентске ствари које су остале у собома би се пописале, пребациле у подрум док криза не прође, а после 15 дана карантина кад криза прође собе би се дезинфиковале, очистиле и окречиле, биле спремне за смјештај студената. Тако би услови за смјештај у карантину били пуно хуманији, у односу на шаторе на граници, наши људи би лакше прошли кроз кризни период и не би нарушили своје здравље у хладним шаторима.

Много студената ми је писало, остављало коментаре и бунило се због моје идеје, бојећи се тобоже како ће у карантину студентски домови бити уништени. Занимљиво да ми пишу управо они који су ми раније анонимно говорили о проблемима у студентских домовима, затварању читаоница, рушењу дијелова намјештаја и лоше изведеним радовима, и врло брзо након што сам писао и скренуо пажњу јавности проблеми су били санирани.

Чудно је да студенти не показују солидарност, већ гледају само себе и свој интерес. Сви они који се буне и оштро реагују на моју идеју нека размисле како би реаговали када би њихов отац, мајка, брат, сестра или дјевојка, неко можда и нарушеног здравља, морали да бораве 14 дана у хладним шаторима, по киши и снијегу која нас очекује, да ли би овако реаговали, или би ми од мене тражили да пишем и скренем пажњу на лоше и нехумане услове у којима бораве њихови најближи и чланови породице?

У вријеме кризе, која ће по свему судећи потрајати најмање два мјесеца, треба показати више разумјевања и солидарности, а не саможивост и гледање искључиво личних интереса. Корона ће бити и проћи, али требамо  показати да смо људи који имају емпатију, колективни дух, стрпљење, солидарност…

Небојша Вукановић