Лако је након битке бити генерал, али треба свакако подсјетити грађане Требиња да сам у више наврата на вријеме упозоравао на погубне последице сулудих и непотребних мегаломанских инвестиција, неозбиљности, фушерења, лошег окружења челних људи града Требиња, широкобријешких ђака који су потисли у други план праве стручњаке и искусне кадрове. Идеју о монтажном затвореном базену, као предуслову озбиљнијег развоја туризма и зимских припрема спортских екипа, лансирао сам у Програму развоја Требиња уочи локалних избора 2012. године, и једна је у низу идеја коју су моћници преузели и уништили. Упорно сам предлагао да се искористе предности савремених грађевинских материјала и достигнућа, и постојећи отворени базен зими, од октобра до маја, затвори монтажном челичном конструкцијом и провидним церадама. Инвестиција би била мања од милион марака, радови би се завршили за неколико мјесеци, и објекат, постојећи отворени базен са степеницама-трибинама, лако би се загријавао и одржавао.

Нажалост неодговорне шизогене структуре су се оглушиле и игнорисале моја честа добронамјерна упозорења, и сада су рачуни дошли на наплату.  Започет је мегаломански пројекат, који је велика инвестиција за градњу и одржавање за Београд, а не градић са мање од 30 000 становника. ХЕТ и град су бацили до сада преко 15 милиона марака, а нисмо добили ништа. Да су ме послушали, давно би имали затворени базен, и још 14 милиона марака са којима би могли ријешити бројне проблеме у Требињу, али похлепни су жељели да се што више уграде на сулудим мегаломанским инвестицијама, и тако саграде базене и виле у напуштеним селима.

У више наврата сам упозоравао дрвосјече да не касапе Градски парк јер ће последице бити погубне, што се види из текстова које сам писао крајем 2017. и почетком 2018. године. Наводњавање прскалицама није од велике користи дрвећу у парку, које је добрим дијелом донио и засадио Јован Дучић, и упорно сам говорио лудацима да не поткопавају и не сијеку корјење, јер ће уништити дрво и његову стабилност, а ако већ хоће да оперу паре на непотребном водоводном систему, да цјевовод поставе дуж стаза у парку а не преко алеја и корјена. Апеловао сам да не  проређују и не сијеку без потребе здраво дрвеће, претварајући парк у зелену површину, а огољено дрвеће додатно излажу ударима вјетра. Указивао сам колико је ружно, сулудо и опасно сијећи непотребно живу ограду око парка, улици према зидинама Старог града, и баш на том дијелу вјетар је синоћ, али и прије десетак дана, искрчио стара стабла.

Јасно је да није било „реконструкције“ и радова вриједних милион марака, да не би било искрчених стабала, и да би и даље имали прави градски парк, каквог нам је оставио Дучић, грађеног у паришком стилу са петоугаоним алејама!

Зашто нису искрчена стабла на Црквини или парку у бившој Касарни већ у парку? Зашто вјетар није одувао џудо салу или напуштену балон салу код старог моста на Градини, удаљену  од Лукиног Скадра на Требишњици стотињак метара, већ само незавршену конструкцију дворског неимара Слободана Станковића? Па јасно да је узрок људски фактор, немар, лош рад надзорних органа, спорне набавке преплаћених материјала и градња крова кад томе вријеме није.

Догађаји се неће и не смију заташкати, и надлежни органи треба да проведу истрагу и утврде ко је одговоран што је причињен аогромна материјална штета и ко је угрозио безбједност грађана, јер је права срећа да је кров одлетио током ноћи а не током дана, јер би било трагичних последица. Доста је Требињу Машана Вица, дрвосјеча, широкобријешких ђака и неимара. Ваљда се суграђани више пробуде и уозбиље, зауставе насиље над градом, а то је једино могуће ако се гарнитура неспособних, корумпираних и похлепних уклони са чела града.

Небојша Вукановић