Као што сам најавио и предвидио, сутра Додик путује у Београд на покајање код предсједника Србије Александра Вучића, а остаје нам да чекамо какав ће бити исход састанка. Писмо Вучићу и брза реакција предсједника Србије могле би се показати кључним у расплету најновије кризе, али је питање какав ће бити исход састанка, какве ће бити изјаве за јавност а какви потези на терену.
Додик је већ почео да кукумаче и да се полако повија, по старом обичају, те тражи излазну стратегију за кризу коју је сам продуковао из личних интереса. Истовремено је почела и реализација Плана Б, о коме већ дуже времена пишем, да Додик намјерно провоцира међународну заједницу, свјестан да је крај тако близу, како би испровоцирао и добио неки мањи ударац, а онда себе представио као неку жртву, мученика и страдалника за напаћено српство, који је тобоже уклоњен јер се сукобио великим силама и бранио Српску, а у ствари је њен гробар на тајном задатку и договореној представи у којој глуми несташног дјечака који се отео контроли.
Камен би заплакао и сузу пустио када на РТРС-у и АТВ-у види патње разапете србенде која се бори, мучи и пострада за свој народ.
Због тога вечерас и даје изјаву о „достојанственом повлачењу“ које је боље него да буде марионета, као да до сада није урадио све што су странци и запад од њега тражили, од АНП-а и НАТО-а, до предаје Брчког, Јасеновачке грaђе, неолибералне догме, пустошења државе.
Повукао би се он ако би га наслиједио Престолонасљедник, који је овладао политиком скоро као програмирањем и ИТ пословима, гдје му нема на далеко равног. И док сви са нестрпљењем чекамо исход састанка у Београду, занимљива је порука која путем твита стиже из Загреба.
Изгледа да су и они схватили да је ислужен до краја и да су га отписали. То би се могло закључити из Саопштења Владе Хрватске након састанка са америчким амбасадором и дипломатама, у коме су и браћа Хрвати, стари ментори несташнога, осудили његово посљедње понапање те поцртали да су измјене Изборног закона БиХ од кључног значаја за Хрвате у БиХ, посебно Човића и ХДЗ.
Вријеме брзо цури, као никад раније, све гласније се чује тик-так, тик-так, а шаховска партија се наставља узбудљивом завршницом.
Небојша Вукановић
