Наше друштво је пуно лажних медиокритета, чистунаца и пуританаца, умишљених величина које глуме да су изнад осталих. Једна од таквих је гатачко оштро перо на доларе и батерије Миланка Пуританка Ковачевић, новинарка и уредница портала Директ.

Миланка је данас била учесник на јавној расправи о прогону истине који се покушава наметнути под изговором криминализације клевете, те је након обраћања министру (не)правде Милошу Букејловићу оставила амандмане испред свог тек основаног Удружења новинара „кишобран“.

На свом порталу другарица Миланка Пуританка Ковачевић објавила је потом текст о одржаној јавној расправи у коме наводи да није жељела да преноси изјаве посланика, који су ваљда непозвани и непотребни на јавној расправи о Закону о прогону истине који се назива криминализацији клевете, и да смо доласком извршили „политизацију“ догађаја!? Уз то Миланка Партизанка Пуританка наглашава да је посланицима лако и да су у бољој позицији јер имају добра примања, а да су она, новинари и грађани угрожени.

Невјероватно колико неко може бити дрзак, па овако нешто објавити, јер је ово класично политичко питање, које се тиче управо мене, јер нема сумње да ћу бити међу првима на удару, ал за разлику од Миланке Партизанке Пуританка мене никада нико није финансирао, нисам добијао никакве пројекте и новац, иако сам имао баснословне понуде, и овакве увреде и контстације су веома дрске, јер су она и њен портал Директ само за 3 године, преко Удружења грађана „Друга прича Требиње“ добили преко 170 000 марака, и много им је лакше плаћати евентуалне казне него мени.

Како се може политизовати јавна расправа о Закону, кад је то суштина политике, и зашто смо ми неки по и недостојни па контаминирамо јавни догађај својим доласком? Са друге стране увијек смо подржавали и помагали Директ, као и друге медије и новинаре, стајали у заштиту, између осталог кад им је оборена страница, и не знам чему овакве опаске, увреде и ниски ударци?

Мени не треба подршка Директа нити преношење изјава, јер имам свој медији и блог који је много читанији и утицајнији, али треба посвирати и за пас затакнути јер ми је пуна капа мудреша који паметују, држе слово придике о моралу, глуме чистунце, тискајући хрпе долара у џеп, и гледају да нама који се искрено боримо и страдамо саплету ноге, тврде срамно „да су сви исти“, и да је већи проблем у нама који се боримо да се не усвоји закон, да Игор Црнадак да неку изјаву на конференцији за новинаре коју је заказао, него у посланицима режима који нису дошли на јавну расправу, који ћуте и подржавају зло и измјене закона.

Умишљени новинари који за пар написаних текстова знају добити и 15 000 долара, те камере, опрему, обуку и синекуре, иако им текстове прочита стотињак пратилаца, требају имати бар мало поштовања према онима који пишу из страсти, без било чијег финансирања, синекура и мотивације, јер толико сам афера и прича открио и покренуо, од Николе Тесла, Батагона до Алумине, да сам заслужио бар мало поштовања.

Детаљније у видео прилогу…

Небојша Вукановић