После 5 и више година и даље су актуелни текстови које сам писао, као и писмо које сам упутио патријарху, Синоду и Сабору, свим владика Српске православне цркве, па се дијелови и данас цитирају у србијанској штампи, а једино ми је жао што сам тада био усамљен, што  нико није смио нити желио да реагује већ сам у Херцеговини сам критиковао отуђеног владику који је недоличним понашањем урушавао углед Цркве. Данас ме је Војислав Шешељ поново цитирао на Хепи телевизији, читао текстове, писма и документе написане и објављене прије више година како би дискредитовао Григорија, што је изазвало пуно пажње и реакција у Херцеговини.  Слободно свако може да преноси текстове и видео прилоге али је проблем када се улази у приватни живот и нападају ниским ударцима људи, а посебно кад се говори о покојним. Познат је мој однос према свим актерима ове приче и шта ја мислим о њима, ал је чудно како сада Вучић и њему блиски људи мене цитирају кад нападају Григорија а са друге стране Григорије ме цитира кад говори о Вучићу и властима у Србији. Невјероватно.

Никада нисам улазио у било чији приватни живот, и не желим бити ничији адвокат, али јако је ружно што је Шешељ данас говорио о Наташи Миљановић Зубац, новинари РТРС-а и неких портала,  вјерујем да није тачно што је истакнуто у емисији. Тачно да је Наташа нападала многе и да је правила проблеме другима, служећи властима у Требињу, да није пуно водила рачуна какве су последице њеног рада, али то ником не даје за право да улази у њен приватни живот, а посебно не да спомиње њеног покојног мужа, који је био добар човјек, покој му души, и који је трагично настрадао, јер то сигурно наноси патњу његовој дјеци и породици.

Знам да је већина новинара у Требињу, или оних који себе тако зову, издала професију, да су постали слуге моћника и политичара на власти, да покушавају уновчити себе и добити шаку долара за наручен текст или видео прилог, али упркос томе не желим да их пуно нападам и покушавам да их донекле разумијем јер биједним платама и скромним синекурама покушавају прехранити своје породице у тешким временима. Невјероватно је да више простора добијам у дубровачкој него у требињској штампи, да ме улизице лажно нападају а не дају простора да одговорим и да се браним, иако сам добио легитимитет и подршку народа, што показују резултати избора.  Срамно је да уз све то себе неки још називају професионалцима, попут Бојана Носовића, Весне Дуке или Хаџи Ђорђа Бјелаковића, али нека им то служи на част. Ипак не треба дирати приватни живот и туђе породице, јер је то нечасно и без потребе се недужним људима наноси велика бол и патња.

Опширније у видео прилогу из Новог Сада…