Одавно нешто бесмисленије није било на домаћој политичкој сцени од данас одржаног Колегијума Народне скупштине Републике Српске, чији је основни задатак заказивање сједнице, редовне или посебне, ал то се није догодило. Тресла се гора родио се миш. Стевандић се заплео ко пиле у кучине, не зна да ли је пошао или дошао, јер нема одговоре на проста питања, свјестан је у шта се уплео али мора да слуша свог газду, кога се плаши али истовремено и презире, интимно у себи чекајући и радујући се осуђујућој пресуди, да на тај начин мало попусте ропски ланци у које је окован.

Данашњи испразни Колегијум је показатељ страха али и агоније у којој се налази Милорад Додик, престрављен могућим расплетом ситуације и елиминацијом. Колегијум је заказан само са једним циљем – да се у стилу Пабла Ескобара застраши судија и Суд БиХ, у коме се суди Додику, пошаље мафијашка порука како би се пријетњама изнудила амнестија и ослобађање Додика, који сву кривицу сада пребацује на своје савјетнике и сараднике, оптужујући их у судници да су криви и да су га увели у проблем, иако се Храбриша ударао у прси јуначке и сам себе пријављивао тужиоцима за дјело за које му се сада суди, мислећи наивно да ће га Милан Мито Тегелтија вјечно спашавати, а сада је подвио реп, цвили и моли за милост.

Да је којим случајем послушао мене када сам му у више наврата, јавно и про-боно савјетовао да се уразуми, упристоји, престане са тензијама, најавама, радикализацијом и врати у своје уставне оквире, умјесто што је слушао Карана, Тегелтију, Окуку и Огњена Тадића, сада би мирно спавао. Надам се да неће поновити грешку и да ће ме сада послушати и одустати од наума, јер ће на крају опет платити скупу цијену буде ли прелазио у нападу бијеса и страха црвене лијеније, уз то направити штету Републици Српској и њеним грађанима.

Ако је државник, како се буса у прси јуначке и представља, онда треба да стоички и мушки прихвати пресуду и бори се у институцијама које је сам створио, с не да се као кукавица скрива иза народа и жртвује га због своје позиције, уз пут понижавајући своје сараднике. Прије скоро 15 година Додик је на сличан начин пријетио да ће направити хаос, попут Пабла Ескобара који је вршио терор у Колимбији да га не испоруче Америци, и од тога имао користи јер су га спасили странци и Кетрин Ештон, која је дошла у Бањалуку, натјерала Тужилаштво и Суд БиХ да пребаце предмет високе корупције и пљачке на ауто-путу и згради Владе из Сарајева у Бањалуку, гдје је Додик за дан ослобођен, а то му је дало крила да још јаче насрне на институције и бруталније пљачка грађане.

Сада покушава исто на крилима подршке Орбана и Вучића, коме одговара свака радикализација како би бар мало умирио протесте и преусмјерио пажњу са студената на ову страну Дрине. Невјероватна је слобода да његови заштитници шаљу из Будимпеште поруке како би овдје и коме требало да се суди, јер не само да то није дипломатски и коректно, већ излази из свих оквира и представља грубо мијешање у унутрашње ствари друге државе.

Скупо смо као народ платили нагодбе странаца, судија и тужилаца са Додиком, агонија се продубила, доведени смо до ивице амбиса, а остаје да се види како ће сада да реагују судије, институције и странци који гласно ћуте, прећутно и даље подржавају Узурпатора и његово институционално,ммедијиско и свако друго насиље, да ли ће се уплашити и поклекнути или ће оголити блефера који ће након пресуде пар дана пасти у хистерију а онда се по обичају повући као миш повијеног репа прихватајући реалност да је његово вријеме истекло јер су га бих воду пустили они који су га довели на власт, у зап час за све нас, као дашак свјежине на Балкану!?

Бонос видео:

Небојша Вукановић