Ови простори испуњени су трагичним причама о масовном страдању народа и ужасним злочинима монструма над недужним, нејачи и цивилима. Ипак и у најтежим временима, када монструми, багра и олош исплива на површину, узме власт и окрвави руке, нађу се часни појединци спремни на жртву, који својим примјером и страдањем спасе образ свог народа.
У љето крваве 1941. године усташке хорде Црне Легије злогласног Јуре Францетића започеле су крвави пир у Херцеговини са циљем да побију и у јаме побацају све Србе, а међу првим жртвама у Љубињу био је православни свештеник Божидар Шаренац, који је новембра 2018. године стао пред комите из Црне Горе који су жељели да се освете Хрватима и Бошњацима јер су били у Аустро-Угарској војсци, и тако спасио своје суграђане освете и страдања. Ипак нису сви Хрвати и муслимани подржавали усташе 1941. године, што показује примјер Хакије Шарића, и двојице Хрвата, Николе Перушине и Николе Зоковића, који су покушали да одбране своје комшије па су завршили у јами Пандурица скупа са 35 српских сељака из Љубиња.
Погледајте видео прилог и занимљиву причу о људима и монструмима, чојству, части и људскост у тешким временима, из које ни сви требали да извучемо поуке како се страдање на овим просторима више никада не би поновило..
