×

Како је нестао страх од Турске, Ердогана и неоосманизма

Нико од новинара заробљеног јавног сервис Српске, као ни СРНЕ, АТВ-а и других режимских медија, није отишао ових дана на Косово и Метохију да види како живе Срби и направи неку репортажу о вишедневним протестима и отпору, али су зато сви сјели у авион са Жељком и Додиком и одлетили у Турску на церемонију устоличења побратима Ердогана. Огромно, али напрасно и невјероватно одушевљење влада турским предсједником у редовима режима и њихових медијских удворица.

Оно је толико да је јуче чак првих седам вијести на сајту АТВ-а било посвећено Ердогану и његовој церемонији устоличења, а нешто мање на РТРС-у, свега пет, а током цијелог дана су се такмичили и детаљно извјештавали, из сата у сат писали вијести, о сваком новом кораку и догађају.

Лијепо је видјети како је код Додика, Жељке, његових сатрапа и сарадника, нестао страх од Турске, Ердогана и неоосманизма, који их је годинама тиштио и јако плашио? Народ има слабо памћење, али прије садашње љубави са Турцима и Ердоганом, Додик, његови медији и аналитичари су годинама дизали тензије и атмосферу упозоравајући на опасности ширења утицаја Турске на Балкан, подршке коју дају Бошњацима, Бакиру и СДА.

Некада су изјаве и напади Додика на Ердогана били толико жестоки да је дошло до затезања односа међу државама и бурних реакција у јавности, Додик је пријетио да ће мијешање Турске уништити БиХ, а посебно је користио сваку прилику и тензија да нападне политичке противнике за издају, да су потурице, бакировци и издајници.

Међутим од како је постао члан Предсједништва БиХ 2018. а онда отишао код Ердогана у Турску, поздравио њихову војску поздравом „мерхаба аскери“ све се промијенило. Страх је нестао, Ердоган постао побратим, а одласци Додика и челника режима у Анкару и Истанбул су све чешћи, да би се можда могао узети и неки турски кредит.

На крају се само треба запитао шта би се догодило и како би режимски медији извјештавали да је неко из опозиције са Бакиром и Бећиревићем отишао у Турску на инаугурацију Ердогана, и какви би били напади истих оних који сада пишу хвалоспјеве?

 

 

Небојша Вукановић