Некада и мале повреде знају проузроковати велике проблеме. Тако сам недавно боравио на нешто дужем опоравку и лијечењу у Универзитетској болници Фоча, и руку на срце у најмању руку сам пријатно и позитивно изненађен односом љекара и медицинског особља према пацијентима. Љубазан однос према пацијентима, посвећеност, стрпљење и разумјевање медицинског особља према пацијентима, први je и најснажнији утисак који човјек понесе након нешто дужег боравка у болници.

      Иако наш здравствени систем грца у дуговима и налази пред колапсом,  фочанска болница код пацијента оставља утисак добро снабдјевене, и нисам примијетио да је било када недостајао неки лијек или терапија, посебно када су у питању старији и захтјевнији пацијенти.
Захваљујући Медицинском и Стоматолошком факултету и Медицинској школи, у протеклом периоду обезбјеђен је кадар и нови млади љекари, а долазак гостујућих професора омогућио је да се унаприједе услуге и да љекари-специјалисти из Фоче изводе врло компликоване и захтјевне операције из пластичне, абдоминалне, васкуларне, опште хирургије или ортопедије, какве се ријетко изводе и у много већим клиничким центрима.                                                                      
Оно што треба такође истаћи да Универзитетска болница у Фочи од марта ове године има чак 8 анестезиолога и специјалиста интензивне његе, чији је иначе дефицит не само у регону већ и у Европи јер се ради о врло захтјевној специјализацији, а често су у сјени својих колега.
Свака болница почива на квалитету својих љекара и медицинског особља, али одлазак најбољих и најспособнијих представља највећу опасност за наш здравствени систем, па и за болницу у Фочи, јер потребно је дуго времена, труда, рада и одрицања да би се створио један добар и успјешан љекар специјалиста.

На крају желим и овако још једном да се захвалим свима, посебно пријатељу др Дражану Ерићу, на пажњи, бризи и труду да санирам стару повреду.

Небојша Вукановић