Упркос снажном притиску, опозиција је успјела да однесе побједу на поновљеним изборима у Беранама, и покаже да су тоталитарни режими рањиви уколико је опозиција сложна и јединствена. Коалиција ДПС-а, Социјалемократа и Бошњачке странке поражена је на локалним изборима који су одржани 4-ог фебуара, али је Државна изборна комисија Црне Горе поништила резултате гласања на 5 бирачких мјеста на захтјев ДПС-а због смијешних и измишљених нерегуларности изборног процеса.

Власт је била изненађена поразом, па је извршила притисак и тражила поништење резултата на 5 бирачких мјеста, како би имала прилику да преокрене резултат. Упркос правном насиљу и великом притиску власти, која је данима користила све уобичајене ресурсе државе за уцјене, притисак, застрашивање и куповину гласова, опозиција је извојевала велику побједу и на поновљеним изборима, и након дуже времена наредне 4 године имаће локалну власт у Беранама. Коалиција „Здраво Беране“ освојила је 13, а бечићеве „Демократе“ 4 одборничка мандата, и скупа ће изабрати начелника и имати скупштинску већину.

Црна Гора је лидер у региону по успостављању стандарда за строгу контролу и злоупотребе изборних процеса, и слободно се може рећи да гласање није тајно јер режим Мила Ђукановића, који опстаје већ 30 година, пописује сваког гласача и кућу, и унапријед се зна ко како гласа. Методе куповине гласова, уцјене и контроле гласача, злоупотреба изборног процеса, „бугарског воза“, „сигурног гласа“ и чудног бројања листића су усавршене до детаља. Мило и Миле су стари партнери и другари,  СНСД упорно шаље у Подгорицу на обуку своје активисте и покушава да се одржи на власти копирањем црногорског модела и метода злоупотребе изборног процеса, коришћењем недемократских средстава и злоупотребе државе.

Иако уситњена, опозиција у Црној Гори се ујединила и покушава да скине власт Мила Ђукановића, а на последњим парламентарним изборима власт је опстала са свега неколико стотина гласова и тијесним преласком цензуса „социјалдемократа“ и Хрватске грађанске иницијативе, која је добила фамозне гласове у Пљевљима, Плужинама и Мојковцу гдје никада није било Хрвата.

Свака побједа и успјех опозиције, извојевана у тешким недемократским условима, даје мотив и наду да се полако ближи крај свим тоталитарним режимима на Балкану, и да је прошло вријеме једноумља и заробљене партијске државе која гуши слободу грађана и основна људска права.

Небојша Вукановић