Нигдје нећемо без заставе Републике Српске и српске тробојке, заклињали су се Додик и Жељка Цвијановић прије него су постали чланови Предсједништва БиХ, а онда су се барјактари огрнули жуто-плавом заставом домовине Босне и Херцеговине и кренули пут Будимпеште на састанак са лидером Турака и побратимом Реџепом Таипом Ердоганом. Огромне застве БиХ и Турске красиле су салу за састанак са Турцима, а српске тробојке није било би у траговима, чак ни значке на реверу.

Из братске Будимпеште су стигле радосне вијести да нам савезник и пријатељ Ердоган ускоро  стиже у посјету Бањалуци, ако Бог да и иншалах, а онда и у мало Рудо да отвори хидроелектрану Мрсово, ако Бог да здравља па се заврши до 2033. године. Данас Вођа и Жељка слијећу у Лакташе и одмах одржавају конференцију да је посјета била успјешна, да ће бити кредита и пројеката из Турске, Хрватске и Мађарске, и да нена разлога за страх и зебњу јер ту су браћа да нам помогну.

Све је већ виђено и појашњемо хиљаду пута, и сувишно је трошити мастило да би се невјерним Томама додатно појасниле ствари које су и слијепима јасне и видљиве. Да ли је могуће да су Србима и Републици Српској браћа и кључни савезници постали Хрвати, Мађари и Турци, наши освједочени стари пријатељи, и да се нико не запита како је то могуће? Како то да земље које су признале независност Косова, и у рату наоружавале и помагале српске непријатеље, сад постају најближи савезници?

Шта би се догодило и каква би хајка и кампања о издајницима била покренута на РТРС-у, АТВ-у, СРНИ и другим режимским медијима да су се политички противници Додика састали без српске тробојке, огрнути барјацима БиХ, са предсједницима Турске, Хрватске и Мађарске, да ли би се смјели вратити кући и изаћи на улицу од јавног линча.

На крају само питање гдје су и зашто ћуте борци и Борачка организација Српске, да ли су се борили, гинули и остављали дијелове тијела да би шверцери, ратни профитери и дезертери склапали савезе са земљама које су биле ратни и политички непријатељи Срба и Републике Српске.

И на крају питање, на које би могао одговорити на конференцији за новинаре у Бањалуци, кад већ прати Вучића у корак, чудно је што Додик није  отпутовао са предсједником Србије до Атинеџ на састанак са Зеленским, и да ли је циљ да тако сакрије трагове?

Небојша Вукановић