Нови-стари премијер рече да неће смањивати цијене горива јер би, забога, нагрнули људи из околних земаља и онда бисмо морали да чекамо у редовима на бензинским пумпама. Зна се да смо по природи нестрпљив народ. Или смо то барем некад били. Али, истренирали смо се ми, и навикли.

Чекамо, Радоване, у редовима испред љекарских ординација.

Чекамо на заказивање прегледа.

Неки од нас чекају и у оним редовима испред јавних кухиња.

Чекамо годинама на бироу.

Радници код ваших приватника чекају и плате.

Студент генерације, Ангелина Вукосав, ако је се сјећаш, још чека онај посао који си јој јавно обећао прије двије године.

Чекамо пред амбасадама Словеније, Аустрије и Њемачке.

Чекамо у редовима на одлазним перонима, чекамо у редовима на граничним прелазима, па послије чекамо празнике да на два дана видимо најмилије.

У међувремену, чекамо Војску Републике Српске, Агенцију за лијекове. Ми у Требињу чекамо аеродром, а у међувремену чекамо на граници према Дубровнику.

Чекамо, чекамо и… ћутимо.

И зато, немојте се плашити „да ће грађани негодовати због чекања на бензинским пумпама“. Слободно укините те акцизе. Чекаћемо ми у редовима као и досад. Будите сигурни, нећемо негодовати. Одавно смо престали негодовати и одавно смо шампиони у нијемом чекању.

Бојан Милићевић