Милорад Додик отпутовао је у Турску са побратимом Шефиком Џаферовићем, донедавно ратним злочинцем који је, по Додиковим тврдњама изнесеним прије пола године, 7.11.2018. године, присуствовао убиству српских заробљеника на Возући и одсјецању главе српском војнику од стране муџахедина, које се догодило 14-ог августа 1994. године. Како то напрасно Додик заборави страдање Срба, и путује у Турску на ноге Ердогану са неким кога је до јуче сматрао ратним злочинцем, због кога су посланици СНСД-а упорно напустали сједнице Представничког дома ПС БиХ у прошлом сазиву?

Чудно је да Додик у Стамбол и Анкару није повео свог сеиза Обрена Петровића, донедавно добојског Омер-бега, како га је на Дневној дози Добоја прекрстио будући конзул РТРС-а и БиХ у Турској Синиша Кербер Михаиловић? Омер-бег Петровић је први потписао чланство Добоја у Заједници општина турског свијета, био је претеча и лучоноша садашњег љубљења скута Ердогану и Турцима, па је свакао требао бити дио Додикове делегације, посебно након преузимања добојског СНСД-а, јер би се и Ердоган осјећао опуштеније а атмосфера на састанку била релаксирана. Питање је како Додик напрасно заборави протурску и пробосанску издајничку политику Омер-бега Добојског, који одједном постаје велики Србин и патриота како је скинуо маску прешао у СНСД и под скуте Додику?

Прво што упада у око је чињеница да током сусрета Шефика и Додика са Ердоганом у Турској нигдје није било српске заставе, иако је донедавно велики Србин и патриота упорно говорио да неће присуствовати ниједном састанку ако иза њега не буде српска застава!? Ипак Додик се преобразио, и прије одласка у Ватикан на поклоњење папи, па је иза њега поред Отаџбине Босне и Херцеговине била још само и црвена застава са звјездом и полумјесецом однедавно братске Турске. У Турској је нестао страх од неоосманизма и ширења Турске на Балкан, чега се Додик донедавно толико плашио да је свој страх пренио и на већину грађана, причајући им приче на РТРС-у о Турцима, исламу, Алији, Бакиру, џамијама, арлаукању хоџа, муслиманима, Исламској декларацији и џемахирији…

Потурица Додик поклонио се прво гробу Мустафе Кемала Ататурка, оснивача и утемељивача савремене Турске државе, положио вијенце у Маузолеју Кемала Ататурка у Анкари,  а чак је и почасни одред турске војске поздравио турским ријечима „мерхаба аскери“, у преводу на српски „здраво војници“, што значи да се темељно припремила посјета братској Турској.

Тако је Додик за кратко вријеме поново доживи велику преобразбу, и од исламофоба коме сметају џамије, хоџе и муслимани, напрасно постао велики Турчин који говори турски језик боље од већине Бошњака у Босни и Херцеговини.

Кључна ствар због које је Додик клекнуо на кољена у Анкари је вапај да га Ердоган подржи и убиједи побратима Шефика и Бакира да се смилују и да га приме у нови Савјет министара БиХ, те пружи подршка путу БиХ у НАТО. Сам Додик је данас након састанка са турским предсједником изјавио да се Ердоган снажно залаже за чланство БиХ у НАТО и евроатланске интеграције, а Додик је истакао како “ Турска подржава наше напоре, евро-атланске интеграције свих институција и подржава чланство БиХ у НАТО. Већ смо сарађивали са НАТО-ом на Мировном споразуму“ из чега се може јасно закључити да се Додик није пуно супростављао, а можда је тражио од Ердогана да објасни Путину како су Додик и СНСД приморани да прихвате МАП и пут Босне и Херцеговине у НАТО савез.

Додик је спреман на све, ако треба након клецања Ататурку и Ердогану ставити и фес на главу, ако ће му то омогућити опстанак на власти и бројне личне привилегије. Недавно у Берлину, као и на цијелом западу осим аустријских ултрадесничара,  Додику су сва врата затворена, па се зато окрену Стамболу. Издајничка антисрпска политика Додика и СНСД постаје све видљивија и свима јаснија, а посјета папи и Ватикану, Ердогану и Турској, скинула је и последњи смоквин лист и потпуно оголила сулуду политику и понашање шизогених структура. Петпарачке приче о референдумима, одцјепљењу, самосталности Српске и уједињењу са Србијом остале су само као подсјетник на великог популисту и демагога, који је спреман баш на све, па и да жртвује сопствени народ и државу, како би дошао и опстао на власти. Ваљда се наивни Срби напокон пробуде и освјесте, и схвате да Милорад Додик није никакав Србин и патрита, већ велики лажов, преварант, лицемјер и манипулатор, највећа несрећа која је задесила српски народ у новијој историји, посебно с ове стране Дрине. Бујрум Срби и патриоте, шта више треба да уради како би скинули повез са очију и престали да га пратите у јаму безданицу, кад нас је већ довео до саме ивице провалије?

РТРС данима најављује и велича посјету лажног Оца нације Турској, претварајући пузање у велики државнички потез, а на крају се сви требамо запитати шта би се догодило, и какве би тираде данима слушали о потурицама, пробосанцима издајницима и бакировцима да су којим случајем Босић, Шаровић или Говедарица клекнули у Анкари на кољена Ататурку и Ердогану, поздравили на турском језику одред Турске војске, љубили скуте и заставе, пузали пред Турцима како би се одобровољио Бакир и Шефик да их приме у Савјет министара по понижавајућим условима?

Небојша Вукановић