Млада Ања Петровић из Чајнича студент енглеског и њемачког језика у Новом Саду, и кандидат за посланика из Изборне јединице 9 са листе За правду и ред -листе Небојше Вукановића. Прочитајте њено кратко обраћање о мотивима зашто се прикључила борби за боље и праведније друштво, те поправљање положаја Херцеговине и источног дијела Српске, која је неправедно запостављена.

Драги моји суграђани, пријатељи и сви они који ме познајете

Иако активно користим друштвене мреже и понекад изнесем своје ставове у кратким цртама, сматрам да има доста оног недореченог те вам се овим путем обраћам како бих рекла зашто сам се кандидовала на предстојећим изборима. Вама који ме познајете сам, сигурна сам позната као умјетник, студент, бунтовник и Ања која не трпи неправду и, како би рекли моји професори, глуми адвоката. На самом почетку желим да кажем да је све то истина и да су управо то разлози због којих сам одлучила да уопште уђем у политику и почнем се бавити истом, као и да се кандидујем. Годинама слушам приче како ми млади не би требало да износимо своје ставове и гурамо нос тамо гдје нам није мјесто, како нам фали још искуства, како смо зелени и како још треба да учимо.

Међутим, у мени је прорадио бунт који ми не дозвољава да сједим, посматрам шта се дешава око мене и не радим ништа по том питању. Моја природа, васпитање и ситуације којима сам присуствовала су ме навеле на то да и ја дигнем свој глас. Ја сама свакако не могу да урадим ништа, нас 12 већ може нешто више, али сви ми заиста можемо много. Ја не могу да промијеним свијет и заведем своје законе, али свакако могу да кренем од себе и дам примјер другима. Ја сам неко кога су инспирисали други млади људи који се такође налазе на листи на којој сам и ја те се стога надам да ћу и ја својим ставовима и залагањима покренути и друге младе људе. Листу на којој сам се кандидовала чине многи студенти и професори, међу којима један будући доктор наука, затим правници, борци за екологију и познаваоци страних језика који притом немају ниједну политичку мрљу или мрљу било које врсте иза себе, тако да слободно могу да кажем да смо и ја и моја породица јако поносни због тога што сам добила прилику да будем дио свега.

Свјесна сам да сам јако млада, али сам исто тако свјесна да млади и образовани људи који добију подршку околине могу да постигну много више од оних старијих вођених искуством да само гледају свој интерес. Имамо мало година, самим тим и много храбрости, па бих овим путем и да вам поручим да би било у најмању руку хумано да бар младе генерације добију прилику да промијене нешто, ако већ старији нису успјели, свакако уз дозу скромности и поштовања личног избора који ми не дозвољавају да кажем да би то било и логично.

Ања Петровић