Sudeći po „nagradama“ za najboljeg privrednika i preduzeće u Trebinju, koje je gradska uprava dodijelila lokalnim firmama  na slavu grada, moglo bi se zaključiti da su nagrađeni oni koji su najbliži Luki i vladajućoj partiji. Sve nagrađene firme „uspješno“ sarađuju sa Vladom, javnim preduzećima i ustanovama, dobijaju tendere i unosne poslove, pa očito da je to bio ključni kriterijum i osnov za dodjelu bezvrijednih priznanja i plaketa.

Donedavno su mnogi od njih bili u nemilosti Luke i režima, vjerovatno jer nisu dovoljno punili tajno crne partijske fondove i odvajali za izbore, a posebno je dirljivo veliko pomirenje sa knjazom Rodoljubom Draškovićem, koji je do juče don Luku nazivao najvećim reketašom i mafijašom, a Luka prijetio prinudnom naplatom poreza, a  onda je pala velika nagodba oko otpisa poreza, pa ljubav cvjeta kao nekad, kad su se sklapali tajni ugovori.

Čudi me samo da Bane Pidžula i grupacija „Herc“ nisu dobili kakvu nagradu, jer je nedavno palo, kako čujem, veliko pomirenje između Luke i Baneta u restoranu na Zupcima, a Herc gradnja dobila je milionski posao ugradnje reflektora, pa je čudno što je izostavljen ili je razlog što je sjedište firme u Bileći pa se ne smatra lokalnom.

Najbolji „veliki“ privredni subjekt su „Hercegovina-putevi“, a nije ni čudo što su ih kumovi Mika i Luko nagradili, imajući u vidu asfalt koji su nedavno pružili do Lukine hacijende na Zagori, kao i kilometre seoskih puteva koje asfaltiraju pred izbore na veresiju, učestvujući otvoreno u kampanji SNSD-a, slikajući se sa vlastodršcima kao nikad prije.

Čudan je mazohizam trebinjskih gazdi, čast izuzecima koji su dobro omrsili brkove na masnim tenderima, jer što ih vlast više pritiska, ucjenjuje, gazi ili reketira, to ne oni zdušnije i izdašnije podržavaju u kampanji, a pljuvaju i napadaju mene iako sam im ostavio ogroman novac Apelacijom koju je usvojio Ustavni sud Republike Srpske, i zaustavio Lukino reketiranje preko tzv „poreza na solidarnost“.

Bio bi red da sam i ja dobio bar neku plaketu, jer sam bar jednim dijelom zaslužan za rezultat poslovanja Hercegovina-puteva, imajući u vidu činjenicu da sam pritiskom u javnosti i Narodnoj skupštini Republike Srpske doprinio da se promijeni Plan nabavki Puteva Srpske, u kome nije bila planirana niti jedna marka za popravku dotrajalih drumova, a potom je plan promijenjen pa je izdvojeno 12 miliona maraka za sanaciju puta do Ljubinja, 3 miliona za Žegulju, nekoliko miliona za put Nevesinje – Mostar i Vrba – Gacko…

Takođe sam insistirao da radove izvode domaće firme a ne Hasan Pekušić i Lukin i Ilijin HP investing iz Mostara, koji je ranije asfalirao ulice po Trebinju, pa je bio red da se bar neko u Hercegovini kaže HVALA, jer sam mnogima pružio više zaštite i donio poslova, zbog ljubavi prema Hercegovini i lokalnog patriotizma a ne ljubavi prema „privrednicima“, kao opozicioni poslanik u jednom mandatu nego svi poslanici režima skupa sa pozicija vlasti u više mandata.

Nebojša Vukanović