Пожари данима бјесне у околини Требиња, Поповом пољу и југу Херцеговине, опожарене су и изгореле стотине хектара ниског растиња и шуме  а уморни ватрогасци се данима боре да угасе и ставе под контролу више великих пожара. Планина Леотар и падине Кличања су потпуно изгореле, као и узвишење Хумац изнад Придвораца и Тодорића прије десетак дана, а последице су катастрофалне, прије свега еколошке јер све око града је опожарено и микро-клима је на велику сушу додатно нарушена, и то у тренутку када се вегетација била добро опоравила од претходних пожара.

Цијели град и котлина обавијена је густим димом, саобраћај на путу Требиње – Билећа и Требиње -Љубиње био је повремено обустављан због ватре која се спустила до пута, ситуација је тешка а уморним требињским ватрогасцима стигла је подршка од колега из Невесиња и других дијелова Херцеговине. Из Владе Републике Српске као и Цивилне заштите Републике Српске, као и других дијелова Српске, нико није дошао нити се пуно забринуо што се гушимо у диму и што већ 15 дана траје борба са пожарима. Нови замјеник директора Цивилне заштите Ненад Нешић по изласку из затвора и именовања на нову функцију возика се по налогу шефа којих је прво подијелио па сада окупио да пређу цензус, са побратимом Дарком Бањцем, уз подигнута три прста, ко праве Србенде и патриоте, увелико се припремајући за изборе који су наредне године.

Ватрогасна возила и опрема у Требињу и Херцеговини је стара и дотрајала, о томе јавно говорим годинама, и на сједницама Народне скупштине Републике Српске, скупа са осталим посланицима Клуба за правду и ред, али узалуд јер вапаји о запостављености Херцеговине никог не дотичу у Лакташима и Бањалуци. Много је корупције је јавним набавкама, бацања великих пара на половна возила и опрему, а сада се плаћа данак.

Да је још прије 20 година, колико се прича о набавци још док је на челу Министарства унутрашњих послова Републике Српске био Станислац Чађо, купљен „ер-трактор“ полован не мора нов, кошта нешто више од милион марака, и да је са посадом стациониран на Билећком језеру данас не би имали спаљено Требиње и Херцеговину јер би пожари одмах након избијања били стабљнри под контролу. Када се ватра распламса, захвати огромно подручје и неприступачан терен, онда је све узалуд, ватра се чека на путу. Долазак хеликоптера из Бањалука пар сати после избијања пожара, кад се ватра распламса јер је све суво и гори као барут, није од велике помоћи, понајвише психолошке.

За једног (не)човјека има 200 милиона марака у буџету Републике Српске, 78 буџет предсједника, 50 за „лобирање“ и бацање народног новца за скидање санкција и Црне листе њему и његовој породици, остатак авиони, пратња, хеликоптери, путовања, обезбјеђене, а Херцеговини остаје један велики шипак на таште и празан стомак, уз серије обећања.

Све док Херцеговци буду ћутали, нијемо посматрали неправду, подржавали и гласали за своје унесрећитење, презирали искрене који се часно боре за правду и против дискриминације која траје деценијама, не може нам бити боље, а даће Бог да се народ дозове памети и каже ДОСТА ЈЕ!

Небојша Вукановић