Протеклих дана обилазио сам Херцеговину те сусједну Црну Гору, погранични појас, снимао добре брзе цесте и путеве који се граде око нас, како би Херцеговци схватили колико заостајемо за комшијама, а да не говоримо о Европи и развијеном свијету. Поента приче је да се свуда око Херцеговине граде квалитетни путеви, Србија ауто-пут према Црној Гори стигао до Пожеге, Хрватска гради ауто-пут до Дубровника, Федерација коридор 5Ц долином Неретве од мора преко Мостара до Сарајева и Зенице, Црна Гора је премрежена брзим цестама тако да ћемо остати заостало изоловано слијепо цријево у које нико неће да сврати, прије свега због ужасних путева и саобраћајне мреже.

Многи медији, прије свега хрватски и портали из западне Херцеговине, пренијели су видео прилоге које сам снимио о завршним радовима на путу од Завале до Сланог и Јадранског мора, које је са 12 милиона марака финансирала Влада Републике Хрватске, те пут од Равног преко Поповог поља до магистралног пута Требиње – Љубиње, који финансира Влада Федерације, а гради се и нови пут од Равног до Хутова и Неума. Изразио сам дивљење и поштовање Хрватима и Влади Хрватске која не прича пуно већ ради и води рачуна о сваком становнику, улаже десетине милиона евра и путеве и друге разне пројектеопштине Равно, гдје живи једва стотињак хрватских породица, много више него Република Српска у Херцеговину, а стално се власти бусају у прса лажним национализмом и српство, од кога народ нема никакве користи јер заостајемо и враћају нас у 19-ти вијек.

https://youtu.be/KlZxwJlGn2g

У Плужинама, општини на крајњем сјеверозападу Црне Горе, живи нешто више од 1000 становника, у цијелој Пиви једва неколико хиљада, али упркос томе Влада Црне Горе улаже милионе, можда и десетине милиона евра, проширује одличан магистрални пут и гради брзу цесту од Никшића до Плужина и Шћепан Поља, границе са Републиком Српском и БиХ, којом ће се возити брзином од 100 километара на сат.

Са друге стране, чим дођете у Републику Српску дочекам вас макадам, стари уски пут и дрвени мост, као на ријеци Квај, који се распада и није безбједан за саобраћање. Од границе са Црном Гором је катастрофалан пут, иако је ово туристички крај познат по камповима и сплаварењу Таром.

Прошло је више од 10 година када се 11.1.2025. године аутобус пун путника сурвао у дубоку провалију јер је пут пропао под теретом и снијегом, двије младе дјевојке студенткиње су погинуле, и од тада до данас, пуну деценију, упркос обећањима, најавама и предизборним пресјецањем врпца ништа није урађено а споменици поред пута и млади изгубљени животу нас опомињу.

Од како сам постао новинар, давне 2007. године, почео сам писати текстове и снимати прилоге и лошим путевима, након чега је урађен тунел Чемерно и кратка дионица дуга 10 километара на путу од Фоче до Гацк. Након скупштинских дискусија и прилога о кравама које се поје водом у локвама и рупама на путу Требиње – Љубиње реконструисана је ова дионица, али уколико у наредне двије до три године не буде снажан притисак и протести да се уради пут Гацко – Тјентиште – Фоча, Шћепан Поље – Фоча – Источно Сарајево, те превој Жегуља, на путу Требиње – Љубиње, пут Гацко – Невесиње – Калиновик и реконструише пут Требиње – Никшића – Билећа – Гацко, биће касно јер ће и ово мало народа да оде, привредне активности замру а Херцеговина наставити тихо да одумире.

Од краја септембра, кад прође туристичка сезона, да не отјерамо и ово мало људи морамо кренути у офанзиву и радикалнију борбу, блокаде путева без пуно најаве, не само у Херцеговини већ у Бањалуци, испред сједишта Путева и Владе Републике Српске, јер са Владом и багром се не може другачије, ми смо за њих последња рупа на свирали, свака прича и апел су узалудни, и морамо се свим демократским средставима борити против дискриминације, изолације и маћехинског односа Лакташа и тамошњег центра моћи према Херцеговини.

Небојша Вукановић