Током дискусије о документу Уставног суда Републике Српске, који се тиче ОХР, наметања и одлука високог представника у БиХ, говорио сам о улози међународне заједнице и великих сила, подсјетио на 1992. годину када је био потписан Лисабонски споразум, под патронатом Европске Уније да не би дошло до рата, али је Алија Изетбеговић повуако потпис са Споразума по налогу Цинермана, америчког амбасадора у бившој Југославији, што је довело до рата, а све ме подсјећа на садашња превирања и сукоб САД и Европске Уније око именовања новог високог представника у БиХ.

Странцима одговара оваква политичка ситуација и превирања, јер је њихова улога пресудна, а ОХР се може угасити а високи представник отићи из БиХ тек када буду нормално функционисале институције, не буде тензија, које корумпирани политичари пласирају како би се скренула пажња са афера и корупције, и због тога је важно да дође до промјене власти и система, деблокаде рада институција и европског пута, владавина права и борба против корупције, те суверенистичка политика, да не будемо колонија странаца у срцу Европе.

Погледајте у наставку дискусију на ову тему…

Небојша Вукановић