САМИ СМО БИРАЛИ

Састав Вијећа министара, највишег огана извршне власти Босне и Херцеговине, бира се тако што представници два ентитета наизмјенично бирају ресоре тако да Република Српска увијек има својих пола министара, а у другој половини замјенике министара. Требало би да је тако и у актуелном Вијећу, али је владајућој структури у Републици Српској драже да умјесто Србина Хрват буде Министар безбједности. Не знам је ли и то као пељешачки мост национални интерес Српског народа у БиХ. Исто као трећи (хрватски) ентитет. Тад би Срба министара у БиХ умјесто половине било трећина, али срећом по Србе СДА и бошњачки политичари то не дају.

Приликом састављања актуелног Вијећа минисатара овога пута Федерација БиХ је имала право првог избора и Хрвати су изабрали предсједавајућег. А онда Република Српска умјесто да изабере Министра спољних послова, као што је свугдје у свијету најважније министарство, они бирају Министра спољне трговине. Тамо гдје су новци. Бошњаци као други народ у Федерацији не пропушта шансу и за Министра вањских послова постављају Конаковића, бившег припадника Десете моторозивоне бригаде „Армије БиХ“. Оне бригаде у чијој зони одговорности су били Казани. Срби сад бирају министарство финансија. Тако гдје су новци. И тако даље иде по мање важном принципу.

Послије избора Вијећа бирају се амбасадори. Да би њен бивши возач био амбасадор у Сјеверној Македонији, жена у бијелом даје сагласност да Бошњачки кадрови Лагумџија (бивши Изетбеговићев премијер), Арнаут (адвокат који је из Британског затвора ослободио ратног злочинца Ганића) и Алкалај (Изетбеговићев зет и бивши министар спољњих послова) воде БиХ амбасаде у УН-у, Њемачкој и Сједињеним Америчким Државама. И док се Министар спољне трговине поново жени и возика по Панамском каналу преговарајући да БиХ и Република Српска са Панамом започну трговачку размјену барем кликера и дјетелине, а Министар финансија са судовима натеже око „кумове зграде“, Конаковић, Лагумџија и Арнаут покрећу дипломатску иницијативу и лобирају по бијелом свијету да Скупштина УН-а изгласа декларацију о геноциду. Замијеник Министра спољних послова БиХ о томе нема појма. Додуше нико од нас нема појма ни ко је тај јунак. Исто тако о иницијативи ништа не знају тзв Срби, конзули у Њемачкој и САД-у. Они су ангажовани око организовања пјесничких вечери пјесника чланова СНСД.. Жена у бијелом авионом Владе РС отишла је с јетрвом на љетовање.

Кад су Срби сазнали за декларацију све је већ било готово. Узалуд се Вучић огртао српском тробојком, а Додик пријетио сецесијом. На дан гласања у скупштинској сали на Ист Риверу нису имали помоћ Србина који је Министар спољних послова БиХ и жене у бијелом да као шефови свом подређеном амбасадору нареде – Склони се! Ми говоримо!

Овако, остало је да као Калимеро кукакомо како је неправда што на парастосу побијеним Србима у Подрињу, долазе само Срби и нико више, чак ни Панамљани, а у Поточаре побијеним Бошњацима цијели свијет.

Даће Бог да ћемо са новим саставом Вијећа министара БиХ имати више среће и памети.

Жељко Пржуљ