Колико је Ненад Стевандић опсједнут са мном, са мислима о мени устаје и иде на спавање, показује и позирање, његова објава од јутрос, на којој се фотографисао на УКЦ-у са медицинским сестрама показујући нам како је он тобоже вриједан док хејтери спавају, не знајући да сам дошао из Бањалуке кући јутрос у 3:30 а прије 9 кренуо на пут и терен. Невјероватна је количина мржње, али и фрустрације и опсесије, коју исказује Стевандић према мени, а своју немоћ да ми парира аргументима исказује бјежањем са сједнице, те користи увреде и насиље, обезбјеђење и насилно избацивање са сједнице, као најбољи показатељ своје немоћи.

Претили Стевандић ће се угушити у сопственој мржњи, бијесу и опсесији ако настави са досадашњом праксом, а питање је како Љекарска комора Републике Српске не реагује на његово срамно и неетично понашање, кршење Хипократове заклетве. Умјесто коментара преносим у цјелости текст са странице Хајдук Вељко, који анализира понашање Стевандића и узурпацију Народне скупштине Републике Српске…

Neoborivi argument Nenada Stevandića „mr’š napolje“, opet na dnevnom redu

Narodna skupština Republike Srpske ponovo je potvrdila svoju reputaciju najgledanijeg političkog kabarea na Balkanu. Predsjednik NSRS Nenad Stevandić odlučio je da priredi iznenađenje poslanicima, ali ne u vidu reformi, nego u vidu naglog gašenja programa čim se na dnevnom redu pojavila tema Banjaluke. Ovoga puta, objašnjenje je bilo posebno svečano: sjednica je prekinuta, kako je rekao Stevandić, „zbog katoličkog Božića“. Istini za volju, činilo se da je pravi kvar ipak nastao u sekciji „nezgodne teme“, ali je praznični duh poslužio kao zgodan izgovor za odlaganje rasprave.

Nebojša Vukanović, kao i obično, prepoznao je scenario i reagovao burno, pitajući zašto se praznici u Skupštini selektivno aktiviraju baš u trenutku kada treba govoriti o Banjaluci. Stevandić je, međutim, procijenio da je najbolji odgovor na pitanja, etiketa. Tako je u hodu prešao iz uloge predsjednika Skupštine u improvizovanog moralnog sudiju, optuživši Vukanovića da je, ni manje ni više, zaštitnik pedofila.

Pošto argumenata nije bilo, ali je autoritet ostao, Stevandić je zatim prešao na staru disciplinu, izbacivanje sa časa. Vukanović je tako zvanično udaljen iz sale, dok je Banjaluka spašena od najopasnije političke pojave: rasprave pred svjedocima.

Moglo bi se reći da je Stevandić uveo novu parlamentarnu teologiju. Kada tema postane nezgodna, proglasi je praznikom, uvrijedi sagovornika i zaključi da je sve riješeno. Banjaluka je, bar za jednu noć, ponovo ostala u miru, ne zahvaljujući stabilnosti, nego liturgiji izbjegavanja odgovornosti.

Narodna skupština po mjeri Nenada Stevandića

U novom, unaprijeđenom modelu demokratije, kakav se danas gradi u Narodnoj skupštini Republike Srpske, sve funkcioniše savršeno — tačnije, onako kako kaže jedan čovjek. Ako se kojim slučajem neko drznuo da pomene pravobranilaštvo, sudsku nadležnost ili koncesije Serdarovu, brzo je shvatio da je to zastarjela praksa iz vremena kad su institucije još glumile da nešto znače.

Ministar Petar Đokić, vidno ponosan na svoj doprinos savremenoj pravnoj nauci, objasnio je da Okružni sud zapravo nema nikakve veze sa sporovima u Republici Srpskoj u vezi sa Komsar Energy firmom, jer je za sve nadležna arbitraža. Pravobranilaštvo? Oni mogu da imaju stav, ali kao i svaki građanin, najbolje je da ga zadrže za sebe.

Na to je, naravno, pokušao ukazati i poslanik Nebojša Vukanović, ali je Predsjednik NSRS Nenad Stevandić blagovremeno spriječio opasnu pojavu slobodnog govora. Uostalom, ništa ne narušava sklad jedne savršene države kao činjenice i nezgodna pitanja.

Kako bi se izbjegle slične situacije u budućnosti, pojavio se konstruktivan prijedlog: da Stevandić za svakog poslanika odštampa skriptu, mali priručnik za pravilno mišljenje i dozvoljene rečenice. Skripta bi, prema očekivanjima, izgledala ovako:

„Mi živimo u savršenoj državi. Plate su nam previsoke, računi preniski, želimo veće namete. Cijene namirnica su presmiješno niske. Malo je kockarnica. Stevandić je najinteligentniji predsjednik kojeg je NSRS ikada imala. Penzije su astronomske. Direktori javnih preduzeća su najsposobniji ljudi na ovom dijelu svijeta, a ministri najškolovaniji.“

Svaki pokušaj odstupanja od ovih smjernica tretirao bi se kao napad na Republiku Srpsku i odstupanje od tačke dnevnog reda.

Narodna skupština tako postaje institucija u kojoj se ne polemiše, ne raspravlja i ne pita. Umjesto toga, smireno se potvrđuje da je sve odlično, da su građani sretni, da koncesije idu gdje treba, a sudovi tamo gdje im je mjesto. Na margini.

I sve dok se skripte uredno čitaju, demokratija će u Republici Srpskoj cvjetati… barem na papiru.