Многи нам стално држе слово како би и шта требало радити, гдје гријешимо, како би требало боље од више, како је тобоже лагодно и фино бити опозиционар, али осим храбрости на ријечима готово нико неће да нас бар мало одмијени и помогне, да мало предахнемо, изван тастатуре мало је ко спреман и 10 минута изаћи на сунце, заврнути рукаве и борити се, о преузимању а о  најмањег ризика и одговорности да и не говорим.

Видовдан сам провео у покрету, јутрос сам из Требиња прво отишао на литургију и славу у Берковиће, потом возио у Источно Сарајево, разговарао са екипом о листи кандидата за посланике у Народној скупштини Републике Српске и Парламентарној скупштини БиХ.

Потом сам продужио у Добој, на пиће са одборником Милосавом Белим Боројевићем и његовим сарадницима у Хотелу Парк, та са др Вецом Дабићем, школским другаром из Гимназије, познатим стоматологом у Модричи који ће бити носилац листе у Изборној јединици 5 – Модрича, Дервента, Брод. После тога сам продужио у Лакташе, гдје сам имао састанак са повјереницима из Изборне јединице 2.

Дан на точковима завршио сам посјетом Приједору, гдје смо договорали састав Листе у Изборној јединици 1 за Народну скупштину Републике Српске, а онда се вратио у Бањалуку, гдје ујутро настављам активности и разговор са екипом За правду и ред, а онда посјете Шипову, Рибнику и Петровцу…

Тешко да ме може стићи Додик да свитом, авионом и хеликоптером. Нека буде што бити не може нека буде борба непрестана до коначне побједе. Краћи осврт у видео прилогу…

Небојша Вукановић