Вјерујете ли да у Републици Српској постоје мјеста гдје се заиста гласало овако или вјерујете да су се “мало занијели и пренијели у крађи“?

-Предјел Доњи у Добоју, од 490 важећих листића, 451 је глас за Синишу Карана, а свега 39 за Бранка Бланушу;

-Трбук у Добоју, од 350 важећих гласова, 308 је добио Каран, а 41 Блануша;

-Пакленица Горња у Добоју, од 222 гласа, 204 је добио Каран, а 18 Блануша;

-Грапска Доња, од 312 гласова, Каран је добио 265, а Блануша 44…

Слично је и у Зворнику гдје је на бирачким мјестима:

– Снагово, од 380 изашлих бирача, за Карана је гласало 372, а за професора Бланушу 8;

– Пађине, од 329 гласова, Каран је добио 310, а Блануша 19;

– Скочић А, од 278 гласова, Каран је добио 235, а Блануша 41…

Ништа мање нису занимљиви ни Лакташи гдје је на бирачком мјесту:

-Мрчевци, од 525 гласова, Каран добио 454, а Блануша 70;

-Маглајани Б, од 278 гласова, Каран је добио 235, а Блануша 41;

-Велико Блашко, од 385, за Карана је гласало 285 бирача, а за Бланушу 96…

Идентификоваno je 126 бирачких мјеста ( 49-Добој, 38-Зворник, 30-Лакташи, 8-Братунац и 1-Вишеград) гдје је излазност далеко већа од просјечне на подручјима тих изборних јединица, а проценат гласова кандидату СНСД-а Синиши Карану високо је изнад оног у остатку изборне јединице. На многим од тих бирачких мјеста, нема становника колико их је изашло на изборе, јер живе у иностранству и постоји оправдана сумња у злоупотребу идентитета.

Нпр. у урбаном дијелу Зворника, Каран има 55% гласова, а онда појединим у сеоским срединама од 80-97%. Идентично је у Добоју и Лакташима. У градском дијелу Добоја, Каран има 64,12% а Блануша 34,30%, док на 36 сумњивих бирачких мјеста Каран врло често има и преко 90% гласова (Каранов просјек са 36 мјеста је 78,02% а Бланушин 20,91%)

На излазност која је у Зворнику и Добоју мања за 20% него 2022, Братунцу 25%, а у Лакташима за 10%, Каран чак на 71 мјесто има више гласова него Милорад Додик! Само разлика износи 2.948 гласова. Заједничко свим тим мјестима је лажно висока излазност и нереални проценти за Карана.

Индикативно је да у осталим градовима у Републици Српској постоји само 21 бирачко мјесто на којем се није мијењао број бирача у односу на 2022. годину, а на којем је Милорад Додик освојио мање гласова од Карана. Даљом анализом је утврђено да је ријеч или о малим бирачким мјестима од дететак бирача гдје је Каран добио неколико гласова више или је ријеч о бирачким мјестима на којима је кандидат СДС побиједио, а Каран је имао до 10 гласова више од Додика. Такође, на њима није било осцилација у излазности у односу на остатак изборне јединице, нити је било одступања од просјечног броја гласова два кандидата на нивоу изборне јединице.

Ти остали градови у Републици Српској (Бања Лука, Бијељина, Градишка, Приједор, Прњавор, Мркоњић Град, Источно Сарајево и Требиње) имају 663.381 бирача и 235.698 важећих листића, наспрам 166.536 бирача у Зворнику, Братунцу, Добоју и Лакташима гдје је било 65.035 важећих листића. Пропорцијом, долазимо до тога да у Зворнику, Добоју, Лакташима и Братунцу није могло бити више од 6 таквих бирачких мјеста!!! Просто је невјероватно да их буде 71, односно чак 11,8 пута више!!!

Анализом је даље утврђено да, када се изузму та сумњива бирачка мјеста, кандидат СДС Бранко Блануша има 203.568 гласа (50,23%) или 7.702 гласа више од противкандидата, на 2.038 бирачких мјеста (405.235 важећих листића), док Синиша Каран има 195.866 гласова (48,33%), чиме је јасно да РЕЗУЛТАТ СА ОВИХ МЈЕСТА УТИЧЕ НА КОНАЧАН РЕЗУЛТАТ ИЗБОРА.

Подсјећамо да су резултати из Зворника и Добоја последњи саопштени, далеко послије резултата из много већих градова попут Бањалуке и Бијељине, што отвара сумњу да се чекало да се види колико гласова недостаје за побједу кандидата СНСД.

Централна изборна комисија има законску обавезу да заштити транспарентност и законитост изборног процеса.

С обзиром на то да 126 бирачких мјеста које смо идентификовали утичу на коначан изборни резултат, тражимо да се преконтролише свако од тих мјеста, укључујући и графолошку анализу, а након тог и да се пониште избори на оним мјестима на којим су потврђене нерегуларности.