Захваљујем се искрено премијерки Жељки Цвијановић што је била брза и ажурна, и што је само пар сати након што сам јој поставио два питања у изјави СРНИ признала да јој је дјед Пејо Марић био усташа, како сам то и објавио у најновијем Зборнику. Жељка каже да је дјед преминуо у иностранству прије рата, што је било и за очекивати јер је био у средњим годинама 1941. године, када је као усташки сатник у војсци Анте Павелића палио српска села у сјеверној Босни.
Ко губи има право да се љути, али ипак Жељка треба бар мало да задржи достојанства и води рачуна да поштеди увреда бар покојнике, ако већ никог живога не оставља на миру. Након признања свог усташког поријекла кампања је завршена, јер вјерујем да за све паре овог свијета већина Срба у Републици Српској и остатака накланог народа, не би гласала за унуку устапког сатника, који се истакао у погрому Срба у околини Дервенте. Колико је Жељкин дјед Пејо био ефикасан најбоље показују резултати пописа Срба у Дервенти из 1931. и 1948. године.
На крају нека се сваки члан СНСД-а и грађанин Српске, који планира да гласа за Жељку, запита шта би му рекао дјед да види како његов унук за предсједника бира унуку сатника Анте Павелића? Шта би нам рекли наши мученици од Јадовна и Пага до Пребиловаца, Ржане јаме и Јасеновца, да виде ко је кандидат за предсједника Републике Српске, и како неки наивни прихватају кукавичје јаје које нам је подметнуто? Они који се продају и подрже усташку унуку морају бити свјесни да ће списак сигурних гласова СНСД-а након избора бити јавно објављен, и да ће тако да и своје име ставити на стуб срама.
Највећа одговорност није на Жељки већ на оном ко ју је кандидовао, ко је предао Хрватима грађу из Јасеновца, и ко умјесто српску проводи прохрватску политику Блајбуршке коалиције СНСД – ХДЗ.
Небојша Вукановић
