Примјетмо је да овог јула и љета у Требињу има мање гостију и туриста него претходних година, а шта су могући разлози прочитајте у сјајној колумни Небојше Милишића, одборника Клуба за правду и ред у Скупштини града Требиња.

Прије десетак година, због поремећаја на свјетском тржишту, дошло је до повећања цијене етеричних уља. То је код нас изазвало својеврсну златну грозницу. Садница смиља се плаћала као да је златна, а ледине у које плуг није ушао преко 50 година освануше преоране. Преко ноћи многи постадоше „стручњаци“ за земљорадњу, етерична уља, дестилацију, менаџмент, маркетинг, итд. Узимају се кредити и креће се у бизнис.

Формула успјеха је била јасна, преореш, купиш саднице, платиш жене из Љубиња да посаде, једном залијеш (то можеш и сам), два пута окопаш (и то могу жене из Љубиња, да се не мучиш) и када се биљка развије, трава више не може да расте, твоје је само да береш (опет су ти жене из Љубиња), и наравно да узимаш паре. Како год окренеш, двије трећине пара ти остаје чисто. Елдорадо.

Поразговарах са господином Радованом Анђелићем, човјеком који је дуго пекао занат у том послу и добро се сјећам шта ми рече : „Сигуран сам да ће зарадити они који сада продавају саднице, за остале нисам, не може ово овако“. Није ми се допало то што сам чуо, није се уклапало у идиличну слику, али сам запамтио јер човјек је стручан у тој области. На жалост, испоставило се да је струка у праву. Врло брзо, златна кока се претворила у офуцану кокош. Парцеле оних који су до пара мислили доћи са рукама у џеповима су одавно у драчу зарасле.

За оне који си реално ушли у ту причу, ослањајући се на свој рад, прихода и даље има. Није неко богаћење, али се успјева зарадити за испомоћ кућном буџету. На жалост, због оних који су у смиље залутали, послиједице су трпили и они који су озбиљно у овом послу. Стихијски приступ послу, по правилу доноси лоше резултате. Када струка и наука воде главну ријеч, имамо разлога да се надамо позитивном исходу.

Тренутно стање у Требињском туризму ме је инспирисало да напишем ових неколико редова о смиљу, јер има доста тога што се може поредити. Прије много година Листа за правду и ред је у свој предизборни програм уврстила туризам и препознала га као перспективну привредну грану за Требиње. У то вријеме је то дочекано , благо је рећи, са невјерицом. Међутим, чуда се догађају. Како туризам тада није био златна кока, страначки прваци се нису грабили за тај ресор, тако да су на чело Требињског туризма дошле особе које су имале довољно ентузијазма и вјере да се може и довољно знања да спроводе замисли.

У почетку је то ишло скоро стидљиво, по неки сајам, по нека промоција, али точак је кренуо да се окреће. Сваке године све боље и све сигурније. Наши главни гости, тада као и сада су били из Србије. На руку су нам ишле прије свега ниске цијене, једно вријеме и у пола мање него на мору, а затим и топла братска добродошлица, какву нигдје у региону нису имали. Требиње је препознато као дестинација која нуди добар провод за мало пара, и као такво постало незаобилазна дестинација на путу према мору.

Туризам постаје значајна привредна грана, почиње експанзија изградње станова, издавања апартмана, и опет она иста идилична слика, као са смиљем, ништа нас не може зауставити. Наравно, гдје су новци, ту су и незасити локални моћници, који мисле да се свијет око њих окреће. Послије задњих локалних избора туризам у Требињу је, вјеровали или не, потпао под ингеренцију покојног НДП-а, Пологоша и дружине који су се на задњим изборима доказали крађом гласова, па су коалиционим споразумом владајућих странака добили још неке важне ресоре у Требињу. Склоњени су стручни, постављени подобни, а резултат такве кадровске политике је скоро па у пола слабија туристичка сезона.

За нешто више од мјесец дана, концертом Здравка Чолића, ми ћемо се поздравити са овогодишњом туристичком сезоном. Када се рачуни подвуку, остаје поражавајући резултат и разлог да размислимо шта смо то урадили?! Чиме смо отјерали туристе?

На једној од првих сједница Скупштине града, дискутујући о цијени паркинга, рекао сам да туристе треба угостити а не опљачкати, на шта је годподин Бањак имао констатацију да пљачка није пригодна ријеч, и то је то. За разлику од нас Бањалука госте из Србије дочекује бесплатним паркингом. Ми смо ваљда паметнији, па ћемо се обогатити најскупљим паркингом у региону. Поред најскупљег паркинга, шта то још имамо у понуди?! Када точкови аутомобила нагазе путеве земље Херцегове, скачу, ваљда од среће, толико да нерјетко и отпадну. Од Фоче до Требиња, скоро на 10 мјеста, иза букве, грма, или стијене, чекају радари, спремни да и они откину свој дио колача. Преноћиште скупље него на мору, храна у продавници такође. Цијене у ресторанима су ту негдје. Гориво опет скупље.

Као шлаг на торту, сваку сезону, власт на улицу изведе толико полиције да изгледа као да је у Требињу ванредно стање. Може ли се овако развијати туризам? Хоће ли наредна сезона бити боља, или можда у пола слабија од ове ? Ако стање остане овакво, не треба бити пророк па знати шта нас чека. Хоћемо ли као ној забити главу у пијесак или нешто покушати поправити, до нас је. Ваљда видимо да овако не иде.

Небојша Милишић