Добио сам писмо забринутих грађана Угљевика и радника Рудника и термоелектране Угљевик, који су забринути због бачених 200 милиона марака у пројекат одсумпоравања, који не функционише па је загађење ваздуха алармантно, а нико не полаже рачуне  и не сноси одговорност. Писмо преносим у цјелости..

ОДСУМПОРАВАЊЕ У УГЉЕВИКУ – И ДАЉЕ ЈЕ ПРАЗНА ПРИЧА БЕЗ СРЕЋНОГ КРАЈА!

У октобру 2020. године, менаџмент Рудника и термоелектране (РиТЕ) Угљевик заједно са јапанским сарадницима и представницима институција, свечано су пустили у рад једну од највећих инвестиција у заштиту животне средине у Босни и Херцеговини. Ради се о постројењу за одсумпоравање вриједном 190 милиона КМ. Пројекат одсумпоравања финансиран је кредитима Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА) потписаним још 2009. године, међутим радови на инсталацији опреме започели су тек 2017. године.

Међутим, вишеструко “отварање” и помпезно најављивање овог пројекта, након наводно ријешених техничких проблема, ипак се испостављају нетачним. Исти менаџмент је тада заборавио поменути да постројење још увијек нема употребну дозволу. Након тога су забиљежени велики проблеми са електрофилтерским постројењем које је предуслов за одсумпоравање, те излазни гасови ни близу нису били у складу са очекиваним резултатима. При том су функционалне гаранције за рад постројења због тога биле доведене у питање.

То значи да се становништво Угљевика, те комплетне регије наставља тровати штетним емисијама, прије свега сумпор диоксидом. Термоелектрана Угљевик се према испуштеним полутантима, тачније сумпор диоксидом позиционира на прво мјесто најзагађенијих термоелектрана на Балкану.

Драстично смањење емисија сумпор диоксида изградњом постројења за одсумпоравање један је од основих услова наставка рада РИТЕ Угљевик, будући да је у Националном плану за смањење емисија (НЕРП) који је БиХ усвојила 2016. године предвиђен тзв. “плафон” за испуштање сумпор диоксида испод 15 000 тона годишње.

РИТЕ Угљевик је само у 2019. години испустила 88 000 тона сумпор диоксида. Ако се све наведено има у виду поставља се објективно питање због чега смо се задузили са 190 милиона КМ, ако и даље “нефункционисањем” овог система, с једне стране не испуњавамо услов из Националног плана за смањење емисије штетних гасова, а са друге и даље домаће становништво загађујемо штетним шестицама, а највише сумпор диоксидом.

Штетан утицак сумпор диоксида

Удисањем малих концентрација сумпор диоксида надражују се респираторни путеви, најчешће горњи, док код асматичара може да се смањи функција плућа. Удисањем већих концентрација јављају се озбиљнија запаљења слузокоже дисајних органа и одвајање површинског слоја епитела. У реакцији са другим једињењима у ваздуху стварају се ситне сулфатне честице које доспијевају у плућа и тамо се нагомилавају оштећујући мембране алвеола чиме се смањује капацитет плућа, продиру у крвоток и у лимфни систем, а у неким случајевима могу довести и до смрти.

Научно је доказано да се организам након дужег времена излагања повишеним концентрацијама СО2 навикне на њега, па човек не осећа никакве тренутне сметње, али трајне последице веома често постају погубне.

Такође, велики број канцерогених обољења, прије свега респираторних доводи се у везу са повећаном концентрацијом ових штетних честица и гасова, те да се овај број рапидно повећава из године у годину.