palpal

Забринути радници и потоње улизице града Добоја

Улизице и полтрони су најгори док људи, без карактера и морала, спреми да ураде све како би се додворили моћницима и властима. Добојски радници и лажни синдикалци, углавном контролисани удбаши, годинама ћуте, без отпора трпе увреде, понижења, мобинг и притиске локалних зулумћара предвођених Обреном Петровићем, али су зато спремни да се на његов миг „побуне“ и организују удбашке представе за јавност како би бранили онога који их тлачи и који је покорио цијели град.

Овакав суноврат друштва, прије свега морални и људски, нешто слично садашњим дешавањима у Добоју није се могло прочитати ни видјети ни у романима Иве Андрића из најтамнијих периода турске окупације Тамног вилајета. О потпуном постћрнућу свједочи и данашња режирана представа, коју су снимиле камере АТВ-а и РТРС-а, у којој се радници тобоже буне и страхују да ће им бити смањене плате ако се понове локални избори у Добоју, јер би за те намјене требало да се издвоји 600 000 марака из градског буџета! О море, о темпора!

Иако им плате касне два мјесеца а доприноси се не плаћају, иако је цијели град приватизован и претворен у прћију једне породице и једног човјека, иако су сви жртве и испаштају због перверзија и иживљавања локалних моћника који су изгубили контакт са реалношћу, улизице се буне да заштите господар Обрена и слугу Јеринића, те најављују блокаду града и протеста како би одбраниле зулумћара. Кад гледам како улизице и талог друштава брани своје тлачитеље и изводи режиране представе, запитам се треба ли се уопште жртвовати и борити за слободу, људска, грађанска и друга права оваквих људи, или их пустити да их Обрен и дружина још више кулуче и тлаче, да уживају у необичном мазохизму до свог коначног уништења.

Умјесто неких коментара, треба се само присјетити шта је наш велики Меша Селимов писао о улизицама:

Улизице – то су за мене најгори људи на свету, најштетнији, најпокваренији.

Они подржавају сваку власт, они и јесу власт, они сеју страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као пси верни свакој држави, као курве неверни сваком појединцу, најмање људи од свих људи.

Док њих буде нема среће на свету, јер ће уништити све што је истинска људска вредност.