palpal

За рубрику ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ – на РТРС и име забрањено споменути!?

Не сјећам се када сам се искрено насмијао и уживао гледајући РТРС, као када су ми послали последњу емисију Телеринг на РТРС-у Мате Битанге Ђаковића, у којој је гостовао вјечити потрчко и кадар Службе, бивши министар полиције Дарко Матијашевић.

Весели Мата Битанга не смије чак ни име да ми спомене, па је пред крај емисије питао госта има ли ко да смијени Додика, могу ли то Јелена Тривић, Драшко Станивуковић, један народни посланик, са кратком драмском паузом запитао се Ђаковић не могавши чак ни име да ми спомене (на линку од 43:20 минуте)

Не знам да ли је у питању страх, забрана да се и моје име уопште спомиње на РТРС-у или нешто треће, али је симпатично, и бескрајно сам поносан на ову чињеницу која говори више од 1000 ријечи. Они добро знају ко им је природни непријатељ, шта ће бити са свима њима кад се ствари промијене, јер нема компромиса и разговора већ лустрација, строго поштовања закона и правне државе, па је реакција и понашање донекле и природно.

 

О Матијашевићу, на кога сам такође упозоравао и питао се откуд он као лажни опозиционар са Михајлицом, како удбаш и неко ко води фирму Интеграл дворског неимара Слободана Станковића у Србији може бити против Додика и система, као ни о Славку Вучуревићу и осталом политичком смећу, трулежу и издајницима не треба трошити ријечи.

Није битан број већ квалитет и искреност оних који желе да мијењају систем, и кључно је да народ вјерује да неће бити пакта са ђаволом, милости, толеранције и компромиса око суштине.

Немам монопол и дозволу да одредим ко ће бити власт и опозиција, али ми који имамо углед и повјерење народа не смијемо пристајати на било чије уцјене и условљавања, јер би тако донекле изгубили повјерење народа. Неким који су били дио власти, попут рецимо Радослава Јовичића, вјерујем да има искрене и поштене намјере, али неки се морају доказати, пријем свега народу не мени, и схватити да нема трговине, подјеле плијена, разговора, цјенкања и условљавања већ народ жели искрену борбу и промјену накарадног система. Ко хоће хоће, ко не жели широко му поље!

Не желим да коментаришем интервју који је недавно Горан Селак дао Зорану Шаренцу, што је сама по себи чињеница која довољно говори јер ја улизицама власти, скугама и хијенама у новинарству никада не би дао интервју, али је изјава да опозиција нема бјанко његову и подршку СПС-а веома индикативна, да не кажем врло провокативна!

Не знам ко су ти самопроглашени кандидати и на кога је Селак мислио, али нама, које народ сматрам искреном и правом опозицијом,  подршка калкуланата и не треба, нити ћу ја лично пристати на било чије уцјене и условљавања, јер сам на бескомпромисној борби и изградио имиџ и углед који имам, пролазећи трновит пут.

Да хоће до црвених пашњака, која су све тања, путем Вучуревића и Матијашевића и још неки из опозиције, била би то права катарза и прочишћење које ће довести до оздрављења, не само опозицији већ цијелом друштву.

 

Небојша Вукановић