Професорица Олга Миљановић је кћерка погинулог борца, припадника Требињске бригаде Војске Републике Српске, и на својој кожи је најбоље осјетила презир и непоштовање власти према борачкој популацији. Остала је без посла, са два завршена државна факултета, у држави за коју се њен покојни отац борио и пострадао, и само је једна у низу примјера маћехинског односа властодржаца према породицама погинулих. Олга је, поводом Дана бораца, написала писмо о положају борачке популације, и преносим га у цјелости на њену молбу. .
Понижење борачке популације
Прошло је више од 26 година од када су борци заједно са народом створили Републику Српску. Гдје је данас Република Српска, а гдје су они који су најзаслужнији за њено стварање?
Република је опљачкана, девастирана, расељена, претворена у приватну државу, а они што су највише уложили за њено стварање на маргинама друштва. Велики број демобилисаних бораца је у стању социјалне помоћи, неки су чак и гладни, али им образ не дозвољава да то признају, прво себи па онда другима.
Довољно је обићи села Источне Херцеговине и видјети ко су најчешће њени малобројни становници. То су управо борци прве категорије разочарани, апатични, без наде у боље сјутра. Дјеца погинулих бораца немају, али нису никада ни имала предност при запошљавању. Искрену предност при запошљавању након рата су имали дезертери и они који су у рату учествовали мало, а данас су то прелетачи тзв. папци и наравно страначки војници. За начелника одјељења борачко-инвалидске заштите у Требиљу Градска управа је запослила пензионера, а на конкурсу је учествовала незапослена кћерка погинулог борца са завршена два државна факултета. Сваки коментар је заиста сувишан!
Дјеца погинулих бораца су до те мјере понижена да скупљају сигурне гласове за дезертере да би добили обећање да ће се запослити у јавни сектор. Та обећања су најчешће лажна, а сакупљање гласова се наставља из избора у изборе. Пуних 26 година се питам зашто и за кога је мој отац погинуо. Сигурна сам да већина борачке популације поставља себи исто питање. За коју и за какву Републику Српску? За овакву сигурно не.
За свој катастрофалан положај борачка популација је итекако крива. Борци су створили Републку Српску али су је предали на управљање дезертерима и онима који су у њеном стварању учествовали минимално. Ратни профитери су постали најугледнији грађани. Умјесто да положе рачуне народу и да докажу поријекло свог богатства, они су прљаве паре наставили да перу кроз политику постајући невјероватно богати, а борци сиротиња и њихова најамна радна снага. Дезертери су се имали право вратити, али нису имали право заузети најбоља мјеста у јавним предузећима.
Ћутање на запошљавање дезертера у јавна предузећа, амнестирање ратних профитера који су шверцовали док су борци пролијевали крв је почетак, али и главни узрок понижења борачке популације. Временом је Борачка организација постала подијељена, представници бораца, али и других удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата су се борили и боре за своје личне интересе (част изузецима) штитећи интересе власти умјесто оних које представљају. Република Српска се мора из корјена мијењати. Потребна је промјена цјелокупног система, прије свега независно правосуђе, закон о лустрацији, владавина права, реформа образовања…..
Корупција и криминал се мора зауставити, а свако за свој рад и поступке мора сносити одговорност по закону. Ове промјене могу донијети само млади, некомпромитовани, образовани људи, прави представници народа и заштитници сиротиње. Хвала богу имамо такве, само их треба подржати.
Борачка организација се мора реорганизовати. Та организација мора бити једна јединствена од посебног значаја за Републику Српску.
Институција конкурса се мора увести у сва јавна предузећа. Дјеца погинулих бораца и демобилисани борци који су радно способни морају добити тачно одређен број бодова на основу свог статуса који ће бити дефинисан Правилником при запошљавању. Ти бодови ће наравно бити урачунати у коначан збир бодова који ће одредити избор кандидата за радно мјесто.
За промјене које ће донијети враћање достојанства борачкој популацији могу се изборити само часни, поштени представници бораца, а не као до сада и сада (част изузецима) они који иду по мишљење код политичких моћника.
Удружење дјеце погинулих бораца мора бити једно јединствено у оквиру Борачке организације. Снажну Борачку организацију свака власт ће поштовати, имати слуха за њене проблеме јер у
„у страху су велике очи“.
Ово пишем из срца као кћерка погинулог борца јер на то имам потпуно право. У нашем друштву право на мишљење је издаја, а добронамјерни критичари су непријатељи Републије Српске.
Зато, господо демобилисани борци, али и остали припадници борачке популације
умјесто понижења изаберите понос, умјесто мрвица тражите своја права!
Република Српска не смије више бити зла маћеха онима који су најзаслужнији за њено стварање.
Олга Миљановић