Добио сам писмо из Невесиња једне забринуте мајке, која жели остати анонимна како њена породица не би имала проблема на послу и у Невесињу, а тиче се проблема вршњачког насиља и бахатог понашања провилеговане дјеце локалних моћника. Имао сам прилику да видим видео снимак који су снимили ученици, и на коме се види како група ученика и ученица нажалост туче и малтретира једно лијепо васпитано и мирно дијете са села, које је већ дуже времена жртва вршњачког насиља. Директорица и професори покушавају заташкати случај, из неких личних интереса, али тиме се овај и слични проблеми неће ријешити.

Синоћ је била сједница Вијећа у школи на којој се сатима расправљало о овом случају, и очекујем да се проблем брзо ријеши, бахати ученици и мали насилници, размажена дјеца локалних моћника, адекватно казне и размјесте по другим школама, како би се на вријеме ствари предуприједиле и спријечиле да не оду предалеко, јер ово постаје друштвени проблем а узроци су разни, од ријалити емисија до недовољног кућног васпитања.

О овом проблему, наравно не наводећи имена и чувајући приватност, ускоро ћу писати детаљније, а писмо из Невесиња преносим у цјелости.

Поштовани,

Дуго пратим Ваш рад и не знам коме да се друго обратим. Било којој надлежној институцији да пишем, телевизији…било коме, сматрам да вјероватно ни до краја неће прочитати мејл, а камоли објавити, те зато вјерујем само у Вас. И сами знате да живимо у неуређеној држави гдје се запошљавамо преко странке,са лажним дипломама, гдје је битније да ли сте дијете некога на власти, гдје паметни одлазе, а само храбри остају. О томе је и непотребно говорити.

Студирам и тренутно нисам у свом родном НЕВЕСИЊУ, али након вечерашњег разговора са породицом и огорчености коју осјећам већ годинама на систем образовања, а и свега осталог што се дешава у Невесињу, морала сам да Вам се обратим. Наиме дјеца наставника, учитеља, „намних и познатих лица“ у основној школи већ данима злостављају дјечака који је са села. Вежу га за столице, туку до изнемоглости, скидају веш, пријете жељезним шипкама које ваде из торба,.. а остатак дјеце са уживањем то гледа и снима. Прошла сам кроз школу и знам да је вршњачко насиље увијек било, а и биће, нажалост заступњено. Оно у чему јесте проблем је то што дјеца нису кажњена,а и покушано је да се све заташка. Зашто? Јер су дјеца познатих(Ф.К, М.П., Д.П.,Ђ.Ј., И.Ч., Л. В.., Д.П.,К.И.).
Ја Вам пишем у нади да ћете бар ви ово објавити и да неће остати заташкано. Јер Невесиње је мало, и иницијали су довољни да знате о коме је ријеч, а у касаби довољно је и да се прича. Покушавала сам ја да се и прије јавим некоме, због личних искустава, неправде кроз школовање, знања да су ми предавали они са купљеним дипломама, запошљаваних преко СНСД-а. Али не могу да ћутим када знам да у тој истој школи,а и у средњој(у којој ситуација није ништа боља) имам млађу сестру и брата који треба да ћуте, гледају, да им неко наноси неправду јер нису дијете нити професора,нити некога ко је запослен у општини или познато лице у Невесињу, већ су само дјеца два радника који покушавају да своју дјецу изведу на прави пут.

У том истом Невесињу, тој истој школи, неправди, заташкавањима, неправдама према мојим ближњим који и са дипломама са просјеком од 9,7 нису могли да се запосле јер нису били довољно активни у странци, да добију ХЕТОВУ стипендију јер нису имали чланску картицу  СНСДа…о чему даље и да причам? Ви то већ све и сами знате.
Извините на преопширности,али сам тренутно јако огорчена и не могу да вјерујем да је ментално здравље једног дјечака мање битно од тога да се не сазна да су дјеца наставника вршила насиље и да се не казне .Зато Вас молим да бар пар реченица поменете о томе. Јер о томе не треба да се ћути!

Пишем анонимно и не помињем име дјечака, јер ако се моје име објави знам какве ће посљедице бити за моју породицу, а и не желим да породица дјечака било шта погрешно схвати. Желим само да зна да није сам, и да нико није вреднији од њега. И да је јачи и од овог поквареног система и неправде. И да ако сам ја замрзила Невесиње и не планирам да се вратим у њега осим за Божиће,славе и у посјету породици, он не мора. Јер није сам, и не треба дозволити да му се са 10 и кусур година нанесе таква неправда, након свог злостављања.

Срдачно