Вијести о насиљу, убиствима, бруталном премлаћивању, малтретирањима, силовању, постале су нажалост наша свакодневница. Слике насиља су нас преплавиле, а страх и општа несигурност увукла се међу грађане, који живе у страху за своју и безбједност своје породице. Вишеструки повратник, познати бањалучки кабадахија, криминалац и насилник Дејан Костић Дела, вођа навијача и члан Управе ФК Борац, истакнути активиста СНСД-а и поуздан човјек Партије за прљаве послове, претукао је више младића у Бањалуци, своје насиље снимао и објавио како би ширио страх и своју репутацију насилника. Дела је близак Вуци Зељковићу, познатијем као „бањалучки Аркан“, иначе сестрићу Милорада Додика.
Младен Миљановић из Шековића, такође истакнути члан и активиста владајуће странке, силовао је и претукао дјевојку у кафићу у Шековићим. Иако има само 19 година, Миљановић већ има богат полицијске досије, сумњичи се за тешки криминал, а силовање дјевојке у кафићу је врхунац бахатости младог насилника, који је мислио да ће га Партија штити од свега, и да ће сва злодјела проћи некажњено.
Албум „Додик, СНСД и ја“, на коме се налази такође пресуђени криминалац Мићо Краљевић, СНСД-ов начелник општине Власеница, показује блискост Миљановића и његове породице владајућим и безбједносно-интересантним структурама.
Боксер Марко Чолић који је покушао да убије новинара Владимира Ковачевића, такође је близак владајућим структурама, а спонзор његовог меча био је Милорад Додик. Чолић је до хапшења боксовао за клуб „Хектор“ из Лакташа на чијем је челу Предраг Станковић, син Буда Станковића, кума Милорада Додика.
Полиција није ухапсила убице и наручуиоце убиства Славише Крунића, као ни Давида Драгичевића, Милана Вукелића, Милоша Остојића, Синише Милићевића Тигра, Николе Ђуровића… Десетине убистава широм Српске су и даље нерасвијетљена, а безбједносна ситуација никада, па чак ни у рату, није била лошија.
Држава и њене институције не функционишу, разбојници често пролазе некажњено, и то је кључни узрок анархије и насиља у друштву. Правосуђе је најгори дио државе и друштва, а благе пресуде, предуги процеси и многе срамне пресуде којима су криминалци амнестирани и ослобођени за тешка почињена кривична дјела, мотивисали су многе да постану криминалци и насилници, пређу на другу страну закона. Партија их штити, смијешне и мизерне казне које евентуално добијају додатно их мотивишу, па не треба да чуди бујање свих облика насиља.
Посебно је интересантно што је већина насилника и криминалаца врло блиска владајућим структурама, или су истакнути чланови владајуће странке. Вјерујем да ништа није случајно. Сличан се сличном радује, и последња дешава само потврђују оно шо већ годинама говорим – да је владајућа странка као магнет усисала сво смеће у друштву. Што је особа лошија, бескрупулознија, има већи досије а мање морала, то више напредује у накарадном систему и пење се на већу функцију и положај. Слике насиља јасно стварају мозаик који показује да се генератор насиља, девијација, лудила и криминала налази на врху државе, и да се талас насиља неће зауставити све док се на челу Српске налази олигархија која је извор зла. Од грађана зависи када ће се спирале зла које нас вуку на дно зауставити, и када ћемо почети да напокон живимо у правној држави и уређеном друштву у коме ће свако бити сигуран.
Небојша Вукановић
