Некада сам, као ватрени навијач Црвене Звезде, имао више времена и пратио спорт, посебно фудбал, кошарку и наступе репрезентације, али у посљедње вријеме нема се времена да се све испрати. Србија је нажалост примила погодак у посљедњим минутама меча са Ирском и освојила бод у гостима, док је БиХ такође ремизирала у Зеници након што су фудбалери Казахстана погодили мрежу у судијској надокнади.
Иако је на чело Фудбалског савеза БиХ и Републике Српске дошао Вицо Зељковић, сестрић Милорада Додика и провјерени кадар Партије који није ни минута истрчао на фудбалском терену и има везе са овим спортом колико са радом НАСЕ, то није од велике помоћи тимовима из Републике Српске у Премијер лиги БиХ, који су се збили на дну табеле.
Пред посљедње коло, од 5 посљедњих екипа у фудбалској Премијер лиги БиХ чак 4 тима су из Републике Српске.
Занимљиво да је до прошлог кола посљедњи био Борац из Бањалуке, претходно првак Премијер лиге БиХ који се борио у квалификацијама за европску Лигу шампиона, а сада га је потиснуо бијељински Радник.
Како је могуће да бољи ентитет, како упорно Републику Српску називају властодршци и СНСД-овци, а потоњи и на самом дну? Да ли је сада јасно због чега се и 5 кола прије краја прошлог првенства унапријед знало ко ће бити шампион?
Да ли је то резултат партијског кадрирања у спорту и гурања сестрића Вица Зељковића на чело Фудбалског савеза БиХ и Републике Српске, те десетина милиона марака које бањалучки МТЕЛ баца као спонзор Премијер лиге БиХ? Ништа се не може постићи на силу и са великим новцима који се бацају у јаму, без озбиљног и систематског рада, а Премијер лига БиХ је огледало и лакмус папир који показује стање у друштву и БиХ.
Небојша Вукановић
