Iako sam uporno tražio da dođe, ili da ga bar na kratko privedu u Narodnu skupštinu Republike Srpske, da ga pretresemo i ispitamo oko ključnih problema Srpske i pogubnog zaduženja na Londonskoj berzi, nesretni tzv. „premijer“ Radovan Nejaki nije smio ni pola sata da provede u skupštinskoj sali i plenumu, bojeći se istine i demaskiranja u očima naroda. Malo se skrivao u holu, malo u restoranu, da bi na kraju tiho i neopaženo utekao iz zgrade Narodne skupštine Republike Srpske kao potonja kukavica ne odgovorivši ni na jedno pitanje poslanika. Tako mu je i najbolje jer je najpametniji kad ćuti, što je pokazao i sinoćnjim gostovanjem na RTRS-u sa kojim je potonuo na dno.
Vidjevši kakav su utisak ostavili na narod i javnost, posebno borce, koji su ogorčeni poniženjima, diskriminacijom i pogubnim potezima Vlade, sinoć su Radovana Nejakog priveli na RTRS kako bi pokušao popraviti loš utisak, ali je još dublje potonuo u živo blato. Nije majka klela sina što se kockao nego što se vadio, pa je i Radovan Nejaki tužnim nasgupom samo dodatno pojačao opšti utisak slabosti, nemoći i nesposobnosti da obavlja važnu funkciju.
Iako su na vlasti skoro dvije decenije, za sve probleme krivi su drugi. Tako je „mrska“ Federacija navodno odgovorna za najgori kreditni rejting B3, tzv. „smeće“ države i visoku kamatu, iako se Federacija zadužuje po kamatnoj sgopi 0,4%, a Republika Srpska preko 5%. Iako vlast ni pored 600 miliona maraka novog kredita nema ni ponižavajućih 100 maraka za sve demobilisane borce Vojske Republike Srpske, Radovan Nejaki uporno laprda o stabilnosti, snazi, standardu i poredi nas sa vodećim evropskim zemljama iako nas je i Afrika davno pretegao.
Drago mi je što je na kraju emisije pokazao šta ga žulja, što se osvrnuo na mene i što ga je pogodilo moje traženje da ga privedu u Skupštinu, što pokazuje koliko je ranjiv i nemoćan, koliko ga istina pogađa kad pogodi metu u srž. Oduševljenje i reakcije naroda, koji iskreno podržava brutalno demaskiranje režima i bezkompromisnu, iskrenu i otvorenu borbu bez kalkulisanja i uzmicanja, pokazuju da smo na pravom putu ozdravljenja.
Neka bude što biti ne može, neka bude borba neprestana do konačne pobjede.
Nebojša Vukanović
